Trijumf Redžepa Taipa Erdogana u drugom krugu predsedničkih izbora u Turskoj bio je i više nego očekivan. Naime, sama činjenica da je Erdogan već u prvom krugu za više od 2 miliona glasova nadmašio Kilidždaroglua, bila je jasan pokazatelj raspoloženja turskih birača.
Samim tim, konačni rezultati izbora ne samo da su demantovali većinu predizbornih anketa, koje su najavljivale trijumf opozicije, nego su predstavljali težak šamar za Erdoganove oponente od koga će se teško oporaviti.
Važno je naglasiti da je Erdogan, nakon ovog izbornog procesa, obezbedio novi petogodišnji mandat, a njegova politička opcija većinu u turskom parlamentu. Opozicioni lideri su samim tim i te kako svesni činjenice da su propustili veliku šansu da nakon 20 godina Erdoganu vide leđa. Jer, uzmemo li u obzir tešku ekonomsku situaciju, izbegličku krizu, katastrofalni zemljotres koji je odneo desetine hiljada života i ogolio korupciju u društvu i još na sve to pridodamo otvorenu podršku Zapada opoziciji i Kilidždaroglu, onda nam sveukupna situacija uoči izbora u Turskoj postaje jasnija. Teško da će se ovoliko faktora koji idu na ruku opoziciji ponovo objediniti u nekom od narednih izbornih ciklusa.
Samim tim, možemo zaključiti da su ovi izbori učvrstili Erdoganovu vlast i da su mu trenutno zdravlje i godine najveći protivnik, a ne opozicione partije. Upravo zato i pitanje njegovog naslednika postaje sve aktuelnije, jer deluje da će se budući turski lider tražiti u krugu saradnika i saboraca sadašnjeg predsednika, a ne u opozicionom taboru.
Iako je verovatno još rano o tome razgovarati, nema sumnje da se jedno ime od ljudi iz Erdoganovog okruženja izdvaja po značaju i važnosti. To je Hakan Fidan, čovek koji se već trinaest godina nalazi na čelu moćne turske obaveštajne službe (MIT) i dugogodišnji je blizak saradnik turskog predsednika.
Hakan Fidan je rođen 1968. godine u Ankari. Studirao je na Univerzitetu Merilend, a magistrirao i doktorirao na jednom privatnom fakultetu u Ankari. Služio je kao podoficir u turskoj vojsci gotovo 15 godina, da bi po dolasku Erdogana na vlast započeo njegov značajan uspon.
Naime, Fidan se četiri godine nalazio na čelu TIKA turske agencije koja finansira različite projekte u zemljama u razvoju i na taj način jača uticaj Turske. Pre nego što je došao na čelo turske obaveštajne službe 2010. godine Fidan je služio u Erdoganovom kabinetu, obavljao dužnost njegovog savetnika za bezbednost i predstavljao Tursku u različitim međunarodnim institucijama. Takođe, učestvovao je u veoma osetljivim pregovorima sa Kurdistanskom radničkom partijom (PKK) 2012. godine, a zatim i kurdskim liderom Abdulahom Odžalanom. Konačno, nakon poslednjih izbora u Turskoj, Erdogan je Fidana postavio na čelo ministarstva inostranih poslova.
Uzmemo li u obzir da se radi o izrazito lojalnom čoveku, nekom ko je predstavljao oslonac Erdoganove politike u posebno osetljivom bezbednosnom sektoru Turske i nekom ko je značajno doprineo da se spreči puč 2016. godine, jasno je zašto u njemu mnogi vide naslednika sadašnjeg predsednika Turske. U svakom slučaju, nesporno je da bi Fidan bio čuvar političkog legata Tajipa Redžepa Erdogana i nastavljač te suverenističke politike u čijem kreiranju je uostalom i sam učestvovao.
Autor: Srđan Graovac
