OVI GRADOVI U SRBIJI SU PRVI NA UDARU SUPERĆELIJSKIH OLUJA: Postoji detaljno objašnjenje – Zašto se formiraju baš tu

Srbija je tokom prošlogodišnjeg, ali i dosadašnjeg dela leta u više navrata bila na udaru snažnih grmljavinskih oluja, a neke od njih su prerasle i u superćelijske.

U Srbiji su najviše stradali severni predeli zemlje, pre svega Vojvodina i to deo prema granici sa Hrvatskom, jer je većina superćelijskih oluja do tih predela došla sa teritorije Hrvatske i Slovenije.

U najvećem broju slučajeva oluje, pa i superćelijske oluje formiraju se u Sloveniji, na severnom Jadranu, u podnožju Alpa i na severu Hrvatske i onda nastave put istoka, pri čemu sledeća na udaru bude Srbija.

Najveći broj tih oluja ili uđe iznad jugozapadne i zapadne Srbije ili preko Vojvodine.

U prvom slučaju na udaru se prvo nađu Podrinje i Kolubarski okrug, od gradova Užice, Valjevo, Kosjerić, Novi Pazar ili Ivanjica, a oluje potom nastave put ka severoistoku.

U drugom slučaju što je čest slučaj bio prošlog i ovog leta je da superćelijske oluje prodru u Srbiju preko Vojvodine, odnosno sa  severa Hrvatske i iz Slavonije. Tada se prvi na udaru nađu Bačka Palanka, Apatin, Sombor, Šid i Novi Sad, a potom druga mesta istočnije.

Ima i izuzetaka kao što je jučerašnji dan, pa je jaka oluja nastala nad Banatom i direktno pogodila Zrenjanin i okolinu.

Sezona grmljavinskih nestabilnosti na području Srbije je od aprila do oktobra.

Superćelijske oluje potpuno su prirodna pojava, koje su se redovno događale i u prošlosti, a sam njihov nastanak i da li će ih biti češće ili ne u toku jedne godine zavisi od mnogo faktora u atmosferi.

Superćelijske oluje su jedne od najopasnijih od svih tipova oluja i mogu da stvore razarajuće vetrove, veliki grad, kao i tornado.

Najčešće su u centralnim delovim SAD tokom proleća, kada su prisutna umerena ili jaka atmosferska polja vetra, vertikalne promene u pravcu ili brzini vetra i nestabilnost. Stepen i vertikalna distribucija vlažnosti, nestabilnosti i vetrovi imaju značajan uticaj na tip oluje, uključujući i superćelijske.

Superćelijske oluje definiše mezociklon ili područje rotirajućih, jakih uzlaznih vetrova unutar grmljavinske ćelije, koji utiču na nastanak, održavanje i jačinu oluje.

Promene u pravcu vetra u nižim i višim slojevima ove strukture su jako velike i razdvajaju struju koja se kreće naviše i struje koje se kreću naniže. To omogućava superćeliji da stalno razvija snažnu i izdržljivu struju usmerenu naviše.

Ovaj tip oluja može trajati nekoliko sati, biti veoma intenzivan i prelaziti stotine kilometara neočekivano brzo. Superćelijske oluje nastaju kada hladna vazdušna masa stigne na pregrejano tlo, pa to izazove ekstremnu termičku nestabilnost atmosfere.

Superćelijska oluja često izaziva razorne vetrove, veliki grad, kao i tornado, a baš najsnažniji tipovi tornada povezani su sa njima. Jednom kada nastane, superćelijska oluja može sama sebe da održava veoma dugo, pa čak i kada naiđe na sredinu koja je nepogodna za razvijanje novih oluja.

Današnji dan biće veoma netabilan, a kasnije posle podne i uveče uz pljuskove sa grmljavinom, biće idealnih uslova i za nastanak izraženijh grmljavinskih nepogoda sa gradom, olujnim vetrom i vrlo obilnim pljuskovima. Neke od oluja mogle bi da prerastu i u superćelijske, ali sama lokacija gde se očekuju nepogode može se odrediti svega sat-dva ranije.

Iako kao opasne, ove pojave smatraju se prirodnim i uobičajenim za ovo doba godine.

Čak i pri izraženijim grmljavinskim procesima ne treba da se diže panika, već je potrebno da se stanovništvo prilagodi vremenskim uslovima, kao i da se prate obaveštenja i upozorenja nadležnih i državnih službi na potencijalno opasne vremenske pojave.

Najosnovnije je da se pri nevremenu ili opasnoj meteorološkoj situaciji na prvom mestu pronađe bezbedni zaklon, a ukoliko se nađemo u saobraćaju, da se uslovi vožnje prilagode aktuelnim vremenskim uslovima i stanju na putu.

(Telegraf)