Upotreba lekova može da bude i te kako korisna u lečenju i izlečenju određene bolesti, ali samo ako vam je medikamente prepisao lekar. Međutim, sve češće se dešava da lekove uzimamo na svoju ruku, bez konsultacije sa izabranim lekarom što nikako nije dobro. A posebno zabrinjava činjenica da je u porastu upotreba lekova za smirenje, odnosno antidepresiva.
Podaci RFZO-a da smo 2022. godine popili više kutija lekova za smirenje nego što Srbija ima stanovnika trebalo bi da nas ozbiljno zabrinu. Zbog čega lekari pacijentima, čini se olako prepisuju ove lekove, kao i koliko je štetno njihovo uzimanje bez saglasnosti doktora, govorila je u emisiji Puls Srbije prof. dr Violeta Stanimirović, specijalista kliničke farmakologije.
– Ja sam jako protiv da se ti lekovi olako prepisuju. Anksiolitici imaju crveni trougao. To je znak da taj lek deluje na psihu. Za njih se zna da moraju pod kontrolim biti dati, da postoji doziranje i da se daju na tri do četri nedelje, ne više. Antidepresivi se daju kod depresivnih stanja koja su ouvrđena od strane psihijatarta, ali i oni imaju razne načine vođenja terapije. Cela situacija je u tome da dolazi do promena na biohemijskom nivou pre svega serotoninskih receptora. To omogućava na neki način da anksioznost i ljutnja nekako budu izbalansirani – rekla je Stanimirovići dodala:
– Ako se dugo upotrebljavaju ti lekovi imaju i svoje aktivne konjugate koji se odlažu u telu, mastima i kostima i oni imaju svoj metabolizam. Vi uzimate neku terapiju i s jedne strane imate tu dozu koja cirkuliše, a s druge strane imate jedno predoziranje. To predoziranje može da izove jako neželjene efekte čak i one simptome zbog kojih ste uzeli taj lek u šta spada i samoubistvo.
Kaže da treba prepoznati trenutak kada se treba obratiti lekaru:
– Čovek je sam sebi najbolji lekar. Treba da prepoznate kada je vaše stanje za lekara. Ne znači ako ste vi danas nervozni i boli vas glava da ćete odmah otići kod psihijatra. Moja iskustva ukazuju da primena drugih alternativnih biljnih aparata ima pozitivno dejstvo. U našoj tradiciji imali smo valerijabu, nanu, kantarion. Kantarion deluje anksiolitički, to je dokazano.
Ukazala je i na tzv. nasmejanu depresiju:
– Imate fenomen nasmejane depresije. Ja sam imala jednu koleginicu, fenomenalnu profesorku farmakologije koja je od toga patila. Tri puta je imala pokušaj suicida i na kraju je uspela.
E ko nije znao, sada zna.