Nadmetanje guskova u jačini u Mokrinu kod Kikinde organizovano se održava duže od tri decenije.
Dobilo je i status nezvaničnog Svetskog prvenstva, a Mokrinčani su ponosni jer je zaštićeno u Unesku kao deo svetske nematerijalne baštine. I pored pokušaja osporavanja ovog takmičenja, Mokrinčani su uspeli da dokažu da se njihovi beli pernati vitezovi ne primoravaju na borbu, već se međusobno tuku braneći svoje guske, koje ih obavezno prate, i teritoriju na kojoj žive.
– Čim jedan gusak vidi drugog sa njegovim jatom, uplaši se da može da osvoji njegov prostor ili ljubav neke guske, pa odmah krene da ga otera – svedoče Mokrinčani.
Kvalifikacione borbe gusana ili guskova, kako guščari kažu, počinju već u januru, a finale popularne “Gusanijade uvek se održava poslednjeg vikenda u februaru. Tako je bilo i ove godine kada je zvanično održana 38. “Gusanijada”.
Nezvanične “borbe” među mokrinskim guščarima u tome ko ima najjačeg guska počele su dvadesetih godina prošlog veka. Svaki je želeo da dokaže da je baš njegov ljubimac najjači. Takvim nadmetanjem najviše ih je “zarazio” nekadašnji seoski lekar Bogdan Seđakov (1892-1980).
Rečnik i gakanje kao podrška
Organizator “Gusanijade” je Udruženje guščara “Belo pere”, jer se u ovom selu ne kaže pero. Ne kaže se ni gusan, već se borbeni beli vitezovi zovu guskovi. Oni tovni su gusani. Mokrinčani se ljute i kada se kaže da su njihovi ljubimci “gladijatori”. Oni su vitezovi, jer se bore za ljubav gusaka i svoje jato. Svakom mužjaku važna je podrška gusaka, što one više gaču, on je borbeniji.
– Doktor Seđakov je svog guska puštao da se tuče sa guskom pacijenta kod kojeg je došao, ali bi na kraju uvek uzimao pobednika, jer je želeo da ima najboljeg. Domaćin se, iz poštovanja, nije bunio – rečeno je o dr Seđakovu, čija se fotografija i tabla koja je “visila” na njegovoj ordinaciji, čuvaju u Narodnom muzeju u Kikindi.
Lekar je, kažu, bio veliki šeret. Kako je opisano, voleo je da ima najjačeg gusana, pa nije poštovao fer-plej, kako to danas čine učesnici “Gusanijade” koja se održava po strogo propisanim pravilima. Finale je na sredokraći, na pola puta od kuće jednog i drugog vlasnika seniora. Vlasnici mirno podnose poraze, a to je ove godine dokazao i mladi Miodrag Trnić, čiji je gusak Crveni, posle šest i po minuta, izgubio u finalu od Žućka, još mlađeg Lazara Adamova (15).
Neobična imena
Vlasnici guskovima daju neobična imena: Potpisani, Perspektiva, Mauzer, Bombarder, Margitares, Cezar, Putin, Pivara, Batak, Korona, Bobi Marjanović. Guske su: Dorinda, Četkica, Stesa, Rosalinda.
– Moj gusak je Milko po Milku Đurovskom, jer je svojevremeno iz Zvezde prešao u Partizan – kaže Mirko Jolić, vatreni zvezdaš.
novosti.rs
