– Kao dete rastao sam na planini i itekako je bila zastupljena. Mi smo je ovde zvali popularno “elda”. To je med koji ima specifičan miris i ukus – priča nam profesor za Telegraf Biznis.
“Kad glog procveta, tada je vreme da se seje”
U zlatarskom kraju postoji verovanje da je pravo vreme za sejanje heljde kada glog procveta – odnosno kada nema nikakvih naznaka mraza.
– U junu se seje, moj otac ju je sejao krajem juna, a cveta i u avgustu – priča nam Zečević.
Heljdi inače ne pogoduju visoke temperature, pa je idealno vreme za njen opstanak slabije sunce, i blaga rosa. Baš kao na Zlataru.
Upravo iz tog razloga, ovogodišnje visoke letnje temperature bile su pogubne za nju, a i specifično je da heljda može da bude plodonosna dve godine zaredom, a narednih pet ništa i zato med od nje zovu raritetom.
– Uglavnom se prve grančice pojave od 10 do 12 dana i nakon 2o dana od nicanja ide cvet, i može da bude i do 60 dana plodonosna za pčele. Ima dug period cvetanja, prolazi kroz nekoliko kola i pčele je rado i jako dugo posećuju – govori profesor i pojašnjava da jedan hektar heljde može da donese i do 300 kilograma meda.
Zbog svoje specifičnosti i nestalnosti, ovaj med je nešto skuplji pa tako tegle ispod 20 evra nema, dok je u Crnoj Gori još 10 evra skuplja.
Takođe, za med od heljde profesor priča i da je lekovit, te da pomaže u smanjenju holesterola, krvnog pritiska, za dijabetičare… Seme je slao i u Sloveniju, Pančevo, Čačak…
– Pogoduju joj više visine, u Pančevu i Čačku nije uspela.
Kako da prepoznate pravi med od heljde?
Zečević, koji je držao predavanja pčelarima od Subotice do Đevđelije, kaže da ga najviše nervira varanje na sajmovima. Pa tako kad vidi tzv. med od heljde, odmah primeti koji zaista to jeste, a koji nikako nije.
– Pravi heljdin med stvara specifičan buke u grlu koji nema ni jedan drugi. Sve što je previše slatko, nije – kaže Zečević, pa pojašnjava kako se jede med.
– Tako što se topi u ustima, nikad se ne guta i ne pije sa vodom – zaključuje profesor za Telegraf Biznis.
telegraf.biznis.rs
