Još 1990. godine je u svetu bilo 416 miliona ljudi s depresijom i anksioznim poremećajem, dok je 2013. godine njihov broj porastao na 615 miliona.
Saradnju u lečenju depresije više od pola bolesnika ne poštuje. Depresija se često naziva žalošću ili tugom, ali ona je ustvari poremećaj raspoloženja. Može biti reakcija na neki gubitak (bolest, smrt ili slično), ali se može javiti i bez spoljnog razloga. Kao veliki problem navodi se “maskiran” depresija.
Tu se depresija skriva iza fizičkih simptoma i bolesti, npr. kod osećaja bola u stomaku, glavi i grudima koji se često javlja, a ne znate mu razlog. Može se dogoditi i da se depresija projektuje na neki organ, zbog čega osećamo kao da nas on boli.
ZNAKOVI DEPRESIJE:
- Bespomoćnost– Čovek se oseća kao da mu nema spasa i uveren je kako mu više nikad neće biti dobro.
- Osećaj krivice– Depresivci često krive sebe i srame se zbog nekog događaja, najčešće neopravdano.
- Razdražljivost– Ljude koji pate od depresije jako često naljute i sitnice, a i takvo ponašanje je znak depresije.
- Povlačenje od bližnjih– Misle da ih niko ne želi i osećaju se kao višak.
- Manjak koncentracije– Često osećaju kao da ne mogu da se usredsrede na razgovor ili zadatak na poslu.
- Smanjen libido– Prema istraživanju Univerziteta Stenford, 75% depresivnih ljudi ima smanjen libido.
- Problem sa spavanjem– Kod depresije dolazi do nesanice ili do hipersomnije, odnosno preterane potrebe za snom.
- Gubitak energije– Ljudi misle da neće biti bolje pa gube energiju i zanimanje, a nemaju ni interes za hobije u kojima su nekad uživali.
- Manjak apetita– Nemaju volje za spremanje jela, a često ni ne osećaju glad. Neki mogu imati mučnine, pa gube apetit.
- Zloupotreba alkohola i droga– Okreću se alkoholu i drogama da podignu raspoloženje, a događa se suprotno.
Autor: nsuzivo.rs
