Čips, burger sos, smrznutu picu ili voćni jogurt mnogi obožavaju i čini se da nema ničeg lošeg u njima. Ali, ispostavilo se da ove i mnoge njima slične namirnice spadaju u u kategoriju ultraprerađenehrane – u zavisnosti od njihovih tačnih sastojaka.
Ultraprerađena hrana predstavlja relativno nov način kategorizacije namirnica. Sistem, nazvan NOVA, koji su 2009. godine predložili istraživači sa Univerziteta Sao Paulo u Brazilu, zasniva se ne na tome kakva je vrsta hrane (da li su u pitanju meso, žitarice, povrće itd.) već na tome koliko je obrađena.
NOVA razdvaja hranu u četiri grupe, počevši od prirodne i minimalno prerađene hrane u prvoj kategoriji do ultraprerađene hrane, koja koristi industrijske formulacije i proizvodne tehnike u četvrtoj.
“Moja definicija za ultraprerađenu hranu je da ne možete da je napravite u svojoj kuhinji jer nemate mašine i nemate sastojke”, rekla je stručnjakinja za politiku ishrane dr Marion Nestle za Si-En-En.
Ultraprerađena hrana sadrži aditive kao što su pojačivači ukusa, boje i zgušnjivači – u osnovi sastojci koje obično ne biste koristili u kuvanju. To ih čini dugotrajnim na polici, lakim za pripremu (samo zagrejte i poslužite) i u mnogim slučajevima im je teško odoleti. Ona je rekla da su desetine hiljada novih proizvoda stigle na police prodavnica poslednje 4 decenije.
Evo nekoliko stvari koje treba da znate o ultraprerađenoj hrani:
Jedenje puno ultra obrađene hrane definitvno nije zdravo.
“Sada je bilo više od 1.500 studija. Sve one pokazuju jasan nalaz, a to je da je konzumiranje ultra obrađene hrane povezano sagojaznošću, dijabetesom tipa 2, srčanim oboljenjima, određenim vrstama raka, lošim ishodom od Covid-19, ukupnom smrtnošću“, rekla je dr Nestle.
Najnovija studija, objavljena u sredu u časopisu BMJ, analizirala je podatke u periodu od više od 30 godina i otkrila da je konzumiranje ultraprerađene hrane povezano sa 4% većim rizikom od smrti iz bilo kog razloga, uključujući 9% povećan rizik od neurodegenerativnih smrti. Druge studije povezuju ultraprerađenu hranu sa srčanim oboljenjima, dijabetesom tipa 2, rakom i poremećajima mentalnog zdravlja kao što su anksioznost i depresija.
Ipak, nije sva ultraprerađena hrana loša! Neke ultraprerađene namirnice mogu da obezbede važne hranljive materije, kao što je hleb od celog zrna pšenice.
mondo
