Od različitih vrsta alergije pati svaki četvrti stanovnik Srbije, pokazala je statistika. Prema svetskim statističkim podacima broj osoba sa alergijom u razvijenim zemljama se udvostručava svakih osam godina. O epidemiji 21. veka, kako je nazvao alergiju, za naš portal govori dr Andrija Rudić, pulmolog i alergolog iz poliklinike “Velisavljev”.
Iz bogatog iskustva u karijeri dr Rudića u lečenju dece, sticanog na odseku pulmologije dečjeg odeljenja KBC Zemun i odseku alergologije i imunologije Instituta Za Zdravstvenu Zaštitu Dece i Omladine Vojvodine,
-Imunski sistem ima ulogu da nas brani od potencijalno štetnih materija, u prvom redu virusa i bakterija i nekih štetnih supstanci, stvaranjem antitela – IgA, IgG, IgM i IgE. Od svih ovih antitela samo IgE ntitela drugačije reaguju (grčki: alos -drugačije, ergon – rad) i odatle izraz alergija. IgE antitela se kod nekih osoba stvaraju na neke inače neškodljive supstance u preteranim količinama i izazivaju preterani imunološki, često štetan, odgovor- dr Rudić objašnjava da taj odgovor izgleda kao kad čekićem ubijate komarca i dodaje:
-Kada se prvi put neki alergen unese u organizam uglavnom se neće se ništa desiti, ali će se u organizmu stvoriti alergološka memorija. Telo će upamtiti da je bilo u kontaktu sa nečim stranim, neprijatnim, od čega smatra da treba da se odbrani. Kod ponovljenih unošenja javlja će se sve jača reakcija. Taj kalup već postoji u organizmu i antitela
se stvaraju u sve većem broju- naglašava naš sagovornik.
Te materije mogu biti nutritivne (hrana ili njeni sastojci), inhalatorne (poleni iz vazduha, kućna prašina), kontaktne (šminka, kozmetika, neke biljke poput koprive), pojedini lekovi i insekti.
– Ovo je posebno značajno za osobe iz porodica u kojima već postoje opterećujuća istorija alergoloških oboljenja. Ukoliko je alergija prisutna kod oba roditelja, verovatnoća da će dete imati alergijske probleme je 70 posto – navodi dr Rudić za NS Uživo.
Alergija je u stalnom porastu, zbog načina života, stila ishrane i industrijskih zagađenja, naglašava naš sagovornik i dodaje da su manifestacije alergije određene mestom ulaska alergena u organizam.
-Ako je alergen udahnut onda se posledice manifestuju u nosu, ždrelu i bronhijama, pa će se javiti simptomi alergijskog rinitisa – kijanje, sekrecija iz nosa, svrab i astme- kašalj,zviždanje u grudima i otežano disanje. Alergeni koji su dospeli do oka manifestuju se simptomima alergijskog konjunktivitisa (svrab kapaka, crvenilo konjunktiva, suzenje). Ukoliko se konzumira hrana koja sadrži alergene na koje je organizam senzibilisan javljaju se grčevi u crevima, nadutost i kožne manifestacije koži – ekcemi i koprivnjača. U crevima postoji alergološka kontrola – barijera, koja sve strane proteine obradi i prenese u nama poznato koje se toleriše i više se ne ponaša kao strano telo. Ako je sluzokoža creva iz nekog razloga oštećena može da dođe do prodora neobrađenih, potencijalno alergogenih
materija. To je zato što nema zaštitne barijere crevne sluzokože organizam ne može da se odbrani – ističe doktor.
Takođe, lekovi mogu da izazovu simptomske alergijske reakcije, nekad vrlo ozbiljne. Među
značajnim lekovima koji mogu da izazovu alergijske reakcije su penicilinski preparati, aspirin, neki anestetici, a retka je alergija na brufen, ali pošto je moguća preporučuje se da se kod osoba sa alergijskom astmom kao lek prvog izbora koristi paracetamol.
Kontakt preko kože može da dovede do lokalne alergijske reakcije u vidu kontaktnog dermatitisa, najčešći uzročnici su sapuni, kozmetika, parfemi, nakit, nikal, neke biljke.
Doktor Rudić objašnjava da su i alergijske reakcije na ubode insekata učestale, a da je najviše alergija na venome (otrove) osa, pčela i stršljena.
-Kod osoba sa jače izraženim manifestacijama na ujed ovih insekata potrebno je uraditi specifična IgE antitela na venom tog insekta. Dobijeni rezultat može da odredi čak i potrebu za nabavku epipena- injekcije koju osoba ima kod sebe i treba da je odmah ubrizga u slučaju uboda inkriminisanog insekta, da bi izbegla teže, nekad veoma opasne
posledice u vidu otoka, otežanog disanja, gušenja. Najjače gušenje će se javiti kod osoba koje imaju astmu ili neko drugo alergijsko oboljenje.
Naš sagovornik objašnjava da i stil ishrane treba prilagoditi namirnicama iz našeg podneblja.
-Mi potičemo od Starih Slovena i potomci smo onih među njima koji nisu bili alergični na hranu iz tog podneblja, oni koji su bili alergični nisu preživljavali jer nisu imali šta da jedu i nisu imali potomke. Danas često konzumiramo namirnice koje su se pojavile poslednjih decenija sa kojima naš organizam nema iskustva što doprinosi većoj učestalosti alergija na hranu. Kada bi smo morali da jedemo, recimo, svakodnevno hleb od kikirikija, koji je inače jak alergen, za dve generacije bi nas ostala trećina onih koji nisu alergični na kikiriki.
Najčešći alergeni po zastupljenosti, a najjači po intenzitetu, su aditivi, konzervansi, farbe i arome. Praksa dr Rudića i poliklinike “Velisavljev” na osnovu velikog broja prick testova na alergene hrane, pokazala je da alergija na mleko, jaja, kikiriki postaje sve veći problem kod odojčadi i male dece. Takođe, u poslednjoj deceniji susam je skočio na drugo mesto na listi alergena, odmah iza kikirikija, jer sadrži protein koji je pogodan za izazivanje alergija. Od voća se izdvajaju jagode i maline, citrusi i kivi, dok se jabuke smatraju za vrlo bezbedno
voće. Međutim, jabuka ipak ima dva alergena- jedan je u ljusci i lako se može otkloniti, a drugi je u pulpi jabuke ali je termolabilan pa se uništi kuvanjem i pečenjem.
-Idealno je ako majke mogu da doje. Majčino mleko je najbezbednije što se tiče alergije, doduše majke koje doje bi trebalo da vode računa o svojoj ishrani jer pojedini alergeni putem mleka mogu da izazovu senzibilizaciju kod njihove dece. Prve manifestacije alergije na veštačko mleko u ishrani odojčeta su najčešće atopijski ekcemi – koža je suva,
crvena, perutava, javlja se svrab, deca često slabije spavaju i napreduju. I to je znak roditeljima da je potrebno da se dete ispita na alergiju na kravlje mleko. Takođe, čest je problem i sa jajima, odnosno belancem. Najbolja prevencija za smanjivanje alergija kod dece kreće već tokom trudnoće majke. Ako majka zna da je prvo dete imalo alergiju na kravlje mleko, ona u toku nove trudnoće treba da izbegava mleko i mlečne proizvode, kikiriki i druge alergene, a isto važi i za period dok doji. Nekada se desi da deca budu alergična na ono što nikada nisu jela, ali je to jela majka tokom trudnoće i perioda dojenja.
Većina tih nutritivnih alergija se kasnije tokom detinjstva i života prevaziđe pošto se alergološka kontrola postepeno kompletira, uglavnom do treće, nekad do pete godine- istakao je dr Rudić i dodao da je hipoalergeno mleko, sa oznakom HA, pogodna zamena za decu koja su alergična na kravlje mleko.
Najčešći inhalatorni alergeni prema nalazima Poliklinike “Velisaljev” su u skladu sa
nalazima u regionu srednje Evrope – dominantni inhalatorni alergen je polen ambrozije, zatim polen korova i polen trava dok su poleni stabala procentualno u opadanju ali su u apsolutnom broju ipak u porastu. Pozitivan prick test na grinje i kućnu prašinu na uzorku nalazi se veoma često, a znatno manje alergiju na perje i životinjsku dlaku.
-Sezona polena krenula je od februara, marta i trajaće do oktobra. Nakon polena, u zimskim mesecima kreću alergije na grinje, s kojima se ipak možemo izboriti- generalnim
čišćenjem kuće, izbacivanjem itisona, tepiha, zavesa, redovnim dubinskim pranjem nameštaja i uništavanjem grinja. Velika količina vlage odgovara grinjama. U Novom Sadu se radi na suzbijanju širenja ambrozije, smanjen je i broj kanadskih topola. U svojim stanovima od polena se možemo zaštiti i mrežama na prozorima i ugradnjom Heppa filtera u klima uređaje.
Ukoliko ste prepoznali sebe ili svoje dete u predhodno iznetom, potrebno je da se obratite za stručnu lekarsku pomoć koja će ukazati na mogućnosti kompletne dijagnostike prevencije i terapije koju nudi ova poliklinika.
-Takođe se može uvesti adekvatna savremena terapija, koja u poslednje tri godine obuhvata i hiposenzibilizaciju na polene stabala, trava i korova i ambrozije vakcinama polineks. Moramo čuvati, negovati i unapređivati svoje zdravlje i koristeći sve dostupne savremene dijagnostičke mogućnosti blagovremeno doći do dijagnoze svojih postojećih zdravstvenih problema, što će rezultirati ukljičivanjem adekvatnih preporuka i terapijskih postupaka- naglašava doktor.
Ivona Karan
Doktore, ko je to danas dovezen na VMA? 🙂