Pokraj potoka i reka, na zapuštenim zemljištima i u baštama od juna do oktobra raste i cveta lekovito mirišljavo i gorko – božje drvce, Artemisia abrotanum, pišu Novosti.
Drvenasta stabljika okićena tankim usko perasto razdeljenim listovima i sitnim cvetićima u obliku cvasti, može da dostigne visinu do 1 m. Protrljani među prstima listovi ove trajne biljke oslobađaju miris nalik mešavini limuna i pelina. Često se i koristi umesto pelina, jer je manje gorka a prijatno miriše. Sadrži eterična ulja, tanin, alkaloid abrotin, gorke materije. Ima ukus sličan Koka koli.
Potiče iz centralne Azije. Cvetovi su bedožuti i okruglog oblika. Stablo je uspravno. U narodnoj medicini su preparate od božjeg drvceta upotrebljavali kod probavnih smetnji i upale sluznice opne creva, kod upala i zaraza. Uz to ubrzava izlučivanje znoja i mokraće. Pomaže takođe kod anemije, kašlja, nedostatka apetita i dijareje. Upotrebljava se i za obloge u slučaju udaraca i smrzavanja. Od božjeg drvceta su ranije proizvodili i žutu boju za bojenje vune, a koristila se i za teranje moljaca.
Za potrebe lečenja beru se grančice u fazi cvetanja božjeg drvceta. Suše se na toplom i provetrenom mestu u senci. Za lečenje se koriste u obliku čaja, tinkture i kupki.
Čaj i tinktura se preporučuju protiv akutne upale creva, za podsticanje apetita, regulisanje zatvora, kod groznice, žutice i drugih bolesti jetre, bubrega, kao dobar diuretik. Tradicionalna medicina ističe da sastojak abrotin snižava temperaturu, pa se čaj primenjuje i kod tegoba disajnih organa, katara bronha i pluća, astme, tuberkuloze. Kod bronhitisa i kašlja čaj je delotvorniji sa medom. Reguliše i menstrualne tegobe, bilo da se radi o pojačanom ili smanjenom krvarenju.
Mazanjem i utrljavanjem čisti kožu, a pomaže i kod mnogih kožnih bolesti kao i kod uboda insekata.
Biljne kupke sa grančicama božjeg drvceta opuštaju telo i smiruju živce, zbog čega se posebno preporučuju kod psihičkih obolenja. Sedativno dejstvo ima i čaj.
Sok iz usitnjene biljke nanete u vidu kaše pomaže u slučaju grčenja tetiva i delova ekstremiteta i pojave čvorova na tim mestima. Narodni lekari kažu da treba biti uporan u nanošenju i utrljavanju usitnjene biljke na mesta zahvaćena promenom. Od sveže biljke može da se iscedi samo sok i koristi za iste namene.
Sok može da se pomeša i sa alkoholom, u srazmeri 2 prema 1 (dva dela soka a jedan deo alkohola), i tako koristi na duži rok za kožne promene.
Bez obzira na izuzetnu delotvornost božjeg drvceta, neophodan je oprez u kontaktu sa ovom biljkom zbog moguće pojave alergije. Osim toga, za trudnice je ona kontraindikovana u ma kom obliku.
Recept za čaj od božjeg drvceta
Dve velike kašike osušenih grančica u cvatu (30 g) u posudi za čaj poparite litrom ključale vode. Poklopljen čaj ostavite da odstoji sat vremena i potom procedite. Pijte po jednu šoljicu ujutro i uveče pre jela. Čaj možete da pripremite i od sveže biljke, ali se u tom slučaju stavi duplo manja doza grančica biljke – 15 g ili jedna supena kašika.
Recept za tinkturu od božjeg drvceta
200 g grančica u cvatu potopite u litar 96-procentnog alkohola ili rakije, u staklenoj posudi. Zatvorite poklopcem i ostavite da odstoji 10 dana uz češće mućkanje. Zatim procedite i pijte po jednu rakijsku čašicu tri puta na dan, pola sata pre obroka, po mogućstvu sa čajem ili sokom.
stil.rs
Sve je to ok, zašto je slika ovoliko mutna? Ima nas koji ne znamo kako izgleda
Ova biljka se zove skatki pelin i lekovitija je od obicnog pelina.