Božur važi za biljku koja spada među najzahvalnije za održavanje, a njegovi raskošni cvetovi najlepši su ukras bašta i domova.
Bilo da je uzgajate u bašti ili u saksiji, već sledeće godine božur će vas obradovati krupnim, mirisnim cvetovima, a nastaviće da cveta narednih petnaest godina.
Zanimljivosti o cvetu božur
Ova biljka raskošne lepote i mirisnih cvetova predivan je ukras bašte, a poreklom je iz Kine, gde se najpre uzgajao u carskim vrtovima. Mada je jedna od najstarijih gajenih cvetnica, božur (Paeonia officinalis) u Evropu je dospeo pre samo dvesta godina, i tek poslednjih decenija uživa zasluženu popularnost. Pripada trajnicama, što znači da će vas od momenta kada ga posadite očaravati svojom lepotom bar narednih 15 godina.
Cvet mu je krupan, jednostavan ili pun, prečnika koji ponekad prelazi 15 centimetara, s laticama koje mogu biti bele, roza, žute, pink, crvene i purpurne boje, dok je plod u obliku meška s krupnim semenkama. U zavisnosti od vrste, cveta od sredine maja do polovine juna, što traje oko mesec dana, a prelepe krunice, koje su, inače, omiljeno rezano cveće, dugo ostaju sveže u vodi.
Veruje se da božur donosi sreću ženama, i blagostanje u celu porodicu. Određeni oblik božura, poznat i kao „biljka Paeonia“, vekovima je deo istočne tradicionalne medicine, te se smatra biljkom koja tera negativnu energiju i zle duhove.
Vrste božura
Zeljasti božur ima zelene izdanke koji na jesen venu i u proleće ponovo niču iz korena, a naraste do metra. Žbunasta – drvenasta vrsta dostiže visinu i do metar i po, a s dolaskom hladnijih dana suši joj se lišće, koje opada kao kod svake listopadne biljke. Na tržištu se svake godine pojavi na desetine novih hibrida, bilo da je reč o zeljastim ili drvenastim božurima.
Kako se sadi božur?
Božur je cveće koje uspeva na plodnom zemljištu slabo kisele reakcije i umerene vlage. Otporan je na niske temperature i u našim klimatskim uslovima dobro prezimljava.
Najpovoljnije vreme za sadnju u vrtu jeste rano proleće ili od sredine septembra do oktobra, dok se u saksiije mladice u mogu saditi tokom cele godine. Drvenasti božur se polaže u jame duboke oko 50 cm, široke do 70 cm, na čije dno se stavlja drenažni sloj debljine 20 cm, a zatim se nabacuje kvalitetan humus, na koji se sipa đubrivo, pa se ponovo stavlja zemlja. Za drvenaste božure karakteristično je to da od sadnje do cvetanja prođe nekoliko godina, za razliku od zeljastog, koji cveta već naredne sezone, pod uslovom da se ne posadi previše duboko, jer u tom slučaju uopšte neće formirati pupoljke.
Kako se razmnožava božur?
Božur može da se razmnoži iz semena koje, međutim, sporo klija, pa je potrebno dve do tri godine da se dobije biljka koja će procvetati tek pet godina nakon setve. Stoga se ovakav način stvaranja mladice retko primenjuje. Zeljasti božur razmnožava se deobom bokora, svake četvrte godine, početkom proleća ili u ranu jesen nakon što listovi uvenu.
Prvo treba pažljivo skinuti zemlju, pa isprati bokor i podeliti ga oštrim nožem vodeći računa o tome da svaki deo ima po tri vršna pupoljka. Podeljeno korenje sadi se na rastojanju od najmanje metar. Drvenasti božuri razmnožavaju se reznicama (kad biljka precveta) ili kalemljenjem (u avgustu). Božur ne zahteva nikakvu posebnu negu: ako se posadi na prikladno mesto, iz godine u godinu, imaće sve krupniji i bujniji cvat.
bastaivrt/alo.rs
