Gubitak voljene osobe je traumatično iskustvo. Vrtlog emocija i misli koje se pojavljuju u kasnijim fazama žalosti, ogroman je izazov za naš mozak. Može da se nosi sa njima 24 sata dnevno, čak i noću. Taj proces se, između ostalog, izražava kroz snove u kojima se pojavljuju pokojni, naši najmiliji. Neurolog Liza M. Šulman otkriva zašto je san ključan za to kako ćemo preživeti period žalosti.
Suprug Lize M. Šulman, Vilijam J. Vajner, bio je istaknuti neurolog koji se specijalizovao za Parkinsonovu bolest. Kada je imao 66 godina, dobio je zastrašujuću dijagnozu – multipli mijelom, odnosno maligni tumor sa metastazama u više organa. Uprkos intenzivnoj hemioterapiji i transplantaciji matičnih ćelija, doktor je preminuo nakon nekoliko meseci borbe.
Za njegovu suprugu, ovaj gubitak bio je nezamisliv. Vajner je bio njen životni partner, ali i poslovni saradnik sa kojim je vodila kliniku. Još tokom njegove bolesti, Liza je počela da vodi dnevnik u koji je zapisivala svoja razmišljanja o gubitku koji je počela da oseća već u periodu kada je njen suprug dobio dijagnozu.
“Promene kostiju su oštetile njegovu kičmu na mnogo nivoa. Izgledao je loše… Rak. Dok je radiolog nabrajao moguće dijagnoze, prekinula sam ga rečenicom: ‘Da li on to zna?’. Još je čekao na dodatne analize, ali znao je. Gledali smo se u oči. I u tim prvim trenucima rodila se žalost”, kaže Liza koja je počela da sanja pokojnog supruga.
Trauma je odraz neuronskih tragova
Nakon Vilijamove smrti, Liza je počela da ga sanja. Svaki san joj je bio izgovor da duboko razmisli o simbolici koji joj san šalje, ali i da shvati kako mozak reaguje na gubitak i pokušava da se nosi sa njim. “Naše emocionalne veze, koliko god mi mislimo da su intimne, rezultat su fizičkih procesa u mozgu. Bol je odraz moćnih neuronskih tragova sećanja i potreba”, objašnjava neurolog.
Doktorka dodaje da se noću naše misli i iskustva prenose iz kratkoročnog u dugotrajno pamćenje. Tokom ovog procesa, oni su integrisani sa onima koji su već tamo. Najjednostavniji način da se ovo objasni je korišćenjem primera datoteka na vašem računaru. Dokumente (trenutna razmišljanja i iskustva) često čuvamo “pri ruci”, na primer na radnoj površini ili u folderu “preuzimanja”.
Međutim, dođe vreme kada nam je potreban prostor za nove podatke, pa moramo da arhiviramo nedavno sačuvane datoteke i premestimo ih u fascikle koje sadrže druge, starije dokumente (prethodna iskustva). “Ova reorganizacija novog sa starim je ono od čega su sačinjeni snovi – um pokušava da integriše nova iskustva sa već postojećim razumevanjem našeg ‘ja’ i sveta oko nas”, kaže doktorka.
Ona objašnjava da je gore navedeni proces poremećen kada su naša iskustva traumatična. Tada mozak ima problem da ih arhivira jer ne nalazi slične fajlove u “fasciklama”. Ovaj nedostatak integracije novih i starih iskustava izaziva anksioznost, jedno od najčešćih stanja tokom perioda žalosti. Snovi o žalosti dolaze i odlaze i mogu da izgledaju posebno značajni. Kada se snovi o gubitku voljene osobe analiziraju tokom vremena, oni često otkrivaju napredak u emocionalnoj adaptaciji.
U studijama sprovedenim među ljudima koji doživljavaju žalost, 60 odsto ljudi opisuju snove o voljenim osobama kao prijatne, ali za neke su uznemirujući. Najčešće teme u takvim snovima odnose se na to da ponovo vide voljene kako su zdravi. Uznemirujuće teme uključuju sećanja iz vremena bolesti i smrti.
Prema neurologu, snovi su važan element uspomena i lečenja. Ako mozak ne može da se nosi sa ovim emocijama i iskustvima na način na koji je to ranije radio, to utiče na naše blagostanje. “Posle gubitka, zdrav san je veoma važan jer snovi u REM fazi podstiču emocionalnu rekonstrukciju. Nasuprot tome, poremećaji spavanja, uključujući nesanicu i noćne more, mogu da blokiraju proces lečenja”, ističe neurolog.
mondo.rs
