Buđenje pre nego što se alarm oglasi može da bude neverovatno frustrirajuće, posebno kada se nadate da ćete uživati u poslednjim trenucima odlaganja. Naučnici su objasnili zašto se to dešava. Kako prenosi “Dejli Star”, unutrašnji sat vašeg tela budi vas jednako efikasno kao i budilnik.
Ciklus spavanja i buđenja kontroliše protein poznat kao PER. Nivo ovog proteina varira svakodnevno, dostižući vrhunac uveče i pada noću. Kada su nivoi PER niski, krvni pritisak opada, otkucaji srca se usporavaju, a kognitivne funkcije su zamagljene, zbog čega se osećate pospano.
Održavanjem doslednog rasporeda spavanja i buđenja u isto vreme svakog dana, vaše telo uči da povećava svoj PER u iščekivanju alarma. Otprilike sat vremena pre nego što bi trebalo da se probudite, nivo PER raste zajedno sa telesnom temperaturom i krvnim pritiskom. Pripremajući se za stres buđenja, vaše telo oslobađa mešavinu hormona stresa kortizola. Kao rezultat toga, vaš san se postepeno smanjuje, tako da se često budite pre nego što se alarm oglasi.
Vaše telo nije uzbuđeno zbog budilnika. Tada naglo prekida svu pažljivu pripremu i pobeđuje svrhu postepenog buđenja. Dakle, da ne budete grubo prekinuti u spavanju, vaše telo čini nešto neverovatno: počinje da povećava vaše hormone stresa početkom noći. Telo se pokreće tako da se proces buđenja ne prekida naglo. Toliko je precizan da će vam se kapci trzati nekoliko minuta ili čak sekundi pre nego što se alarm oglasi.
