Kako si? Čini se jedno jednostavno pitanje, a zapravo toliko duboko i važno. Prema mišljenju struke, da se pomenuto pitanje postavlja svakodnevno ljudima iz okruženja – broj anksioznih, depresivnih, pa i suicidnih osoba bio bi daleko manji
Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava se danas. Širom sveta svaka osma osoba, ili 970 miliona ljudi, živi sa značajnim mentalnim teškoćama, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije.
Poražavajući podatak govori da su samo tokom prethodne godine građani Srbije ukupno popili više od sedam miliona pakovanja lekova za smirenje (anksiolitika) i antidepresiva koji se izdaju na lekarski recept.
Da bi stvar bila gora, broj ljudi koji pomenute lekove kupuju na svoju ruku je u svakodnevnom porastu. Prema rečima kliničkog psihologa i vanrednog profesora sa Fakulteta za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatića u Novom Sadu, ovakva praksa može biti kobna.
– Uzimanje antidepresiva i drugih psihotropnih lekova na svoju ruku je izuzetno opasno. Postoji nekoliko generacija antidepresiva. Ukoliko se zloupotrebljavaju, nisu propisani od strane psihijatra i doza nije određena, mogu biti jako opasni. To je jednako kao i sa bilo kojim drugim somatskim lekovima. Ogromna je verovatnoća da ćete napraviti veći problem nego što je inicijalno bio, jer ste vi nešto smislili – istakao je Žuljević.
Naime, zloupotreba lekova je svaka upotreba lekova pri kojoj se ne slede uputstva lekara, a ovo uključuje uzimanje leka koji je propisan za nekog drugog, uzimanje veće doze ili za drugu svrhu od predviđene, pojava koja je kada su u pitanju lekovi za smirenje u našem društvu itekako primetna.
Mentalno zdravlje važno isto koliko i fizičko
Kako klinički psiholog dalje navodi, mentalno zdravlje je važno održavati isto koliko i fizičko zdravlje. Reč je o idealu kojem treba težiti kroz svakodnevni život
– Dok je fizičko zdravlje nešto što imate, pa se razbolite, pa ga izgubite, mentalno zdravlje imamo u manjoj ili većoj meri i od naše aktivnosti i održavanja zavisi koliko ćemo se približiti tom idealu. U prevodu, što više na njemu radimo, to će nam biti bolje.
Mladi svesniji bitnosti mentalnog zdravlja od starijih
Optimistična činjenica govori da je svest o važnosti mentalnog zdravlja u današnje vreme dosta prisutna kod mladih generacija, dok se stariji i dalje nedovoljno bave ovom temom.
-Imam utisak da su teme mentalnog zdravlja, psihoterapije, bavljenja sobom, desigmatizacija, nešto što je sada daleko aktuelnije u odnosu na ranije godine. Sa novim generacijama čini mi se da se situacija popravlja. To je nešto od kulturnih trendova koji dolaze iz inostranstva. Postoji interesantna pojava da se srednjoškolci sve više interesuju za fenomen psihoterapije, za usluge psihologa i sve je češća pojava u privatnoj praksi da srednjoškolci zovu mame i govore „Zakaži mi psihologa, hoću sa nekim stručnim da razgovaram“. To je lep i pozitivan trend. Međutim, mislim da kod nas starijih generacija se ništa posebno nije promenilo i da koliko god mi pričali o tome, ljudi su i dalje zatvoreni u svom neobičnom doživljaju da se to dešava samo njima, da ne treba o tome razgovarati i da je problem mentalnog zdravlja nešto što je odraz slabosti, karaktera, volje ili prosto njih samih – izneo je Žuljević.
Jutjub sve puniji psihološkim sadržajima
U novije vreme sve je više sadržaja na Internetu gde ljudi raznih struka pričaju o rešavanju pshičkih problema i psiholoških stanja. Kako ističe naš sagovornik, ovo može biti samo korak koji će vas navesti da se dublje pozabavite problemom, ali ne i da se isključivo zadržite na ovim sadržajima.
-Postoji određen broj ljudi kojima to odgovara, ali velikoj većini baš i ne. Ono što je dobro kod savremenih trendova je da se pojavljuju Jutjub videi, Fejsbuci, Tiktokovi na temu mentalnog zdravlja. To može biti odličan inicijalni korak da se ljudi zainteresuju za temu, ali da onda to bude povod da konsultuju stručnjaka koji će profesionalno istražiti njihovu ličnu priču i individualnu temu. Prilagoditi to što se prodaje kao univerzalno njihovom životu. Mentalno zdravlja podlaže individualnim razlikama kao i bilo koja druga karakteristika. Ne postoji univerzalno rešenje za sve. Videi su korektni, jer aktuelizuju temu i motivišu ljude da se bave svojim mentalnim zdravljem – tako što će razgovarati sa nekim stručnjakom. Sam video ne može ništa da pomogne u situaciji konkretnog problema.
Neobrazovani psihoterapeuti velika opasnost
Dr Žuljević se sve češće suočava sa problemom gde je potrebno da „krpi“ nečije neprofesionalno ponašanje, a razlog je nedovoljno obrazovanje psihologa i psihoterapeuta koji se usuđuju da sebe nazovu tako.
-Važno je razložiti šta je šta. Psihijatar je lekar koji je završio studije medicine i išao na specijalističke studije gde je specijalizovao pshoterapiju. On propisuje lekove. Postoje psihijatri koji se pored propisivanja lekova bave i psihoterapijom. Psihoterapeut je zvanje koje po zakonu Republike Srbije i mnogim drugim zakonima ne postoji. To je primenjena disciplina psihologije i potreban je završen fakultet. Ne možete biti ekonomista ili pravnik koji voli psihologiju pa završi nekakav kurs psihoterapije i na kraju postane psihoterapeut – ističe on i dodaje:
– Vi možete otići u Kać na vašar da vam operišu srce, ali je vaša stvar da li ćete pristati na tako nešto. Jako je važno da vidite koji je fakultet vaš psihoterapeut završio. Ukoliko to nije medicina i nije psihologija, kakve god on dodatne edukacije imao, on ustvari nema svoje osnovno znanje. Ono što je osnovna stvar kod mene u privatnoj praksi, dolaze ljudi koji su poprilično „raskokani“, dakle načinjena im je šteta nekompetetnom psihoterapijom. Neko ko ne ide na fakultet, ne studira četiri ili pet godina psihologiju, ne zna da sprovede psihodijagnostiku, pokrene procese psihoterapije, aktivira neke procese za koje nije ni znao da postoje i onda kad se čovek raspadne, onda profesor krpi – naveo je Žuljević i apelovao:
-Kakav god problem da imate, možete se obratiti i psihologu i psihijatru. I jedan i drugi će proceniti sa svojim stručnim znanjem da li je potrebno konsultovati onog drugog.
nsuzivo.rs
