Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Svete mučenike Trofima, Savatija i Dorimendonta. Ko su bili Sveti mučenici Trofim, Savatije i Dorimendont?
U vreme rimskog cara Prova u Antiohiju su iz druge zemlje doputovala dva strana, pravoverna čoveka, Trofim i Savatije. Oni nisu ostali imuni na oslepljenost i pogibiju mnogih duša, zbog čega su izgovorili molitvu zbog koje su ih bičevali, besili, kidali i strugali im meso, potapali im rane sirćetom i solju, rebra im palili svećom i na kraju im glave odsekli mačem.
“Bože, ti si rečju svojom iz ničega sazdao sav svet i stvorio čoveka po obrazu svom. Pogledaj s neba i iščupaj ljude ove iz ruku protivnika”, izgovorili su oni i odbili da prinose žrtve idolima.
Čuvši to, mučitelj Dionisije reče: “Uzalud je tvoja nada i ništavne tvoje pomisli, jer ko će s neba doći k tebi i izbaviti te od ovih stradanja? Stoga ti savetujem: prinesi bogovima žrtvu, pa ćeš pomoći sebi”.
Svetitelji su to odbilii, uz objašnjenje da se neće odreći istinitog i pravog Boga.
“Pogledaj s neba, Bože moj, i izbavi me od zamke bezakonja, jer si ti, Gospode, trpljenje moje. Moj Hristos je sa svima koji ga istinski prizivaju. On se i od mene ne odvaja. A očigledan znak Hristove prisutnosti sa mnom jeste to što lako podnosim muke koje priroda ljudska ne bi mogla podnositi da joj sam Bog ne pomaže”, rekao je Trofim.
U Sinadu je čak postojao i senator i prvi savetnik, Dorimedont. On je bio pobožan hrišćanin, ali je to prikrivao iz straha od mučitelja.
Kada su saznali, naredili su da nalože oganj pod svetim mučenikom i bacili ga na žeravicu. Međutim, on je po njemu hodao kao po crvenom cveću, radujući se u stradanjima svojim i pokazujući gotovost da pretrpi za Hrista i najljuće muke. Čak su i pustili zveri na njih, ali su one momentalno postale krotke i poslušne.
Videvši takvo čudo, svi se prisutni ljudi udiviše i poznaše silu istinitog Boga i Spasa našega.
Jedino bezakoni mučitelj nije hteo da prizna Hrista, a njegove sluge je nazivao volšebnicima. Zatim je naredio da mučenicima odseku glave mačem.
Običaji i verovanja
Vernici bi, prema mišljenju crkve, na ovaj dan, znajući za torturu kroz koju su prošla ova tri mučenika, trebalo da se raduju patnjama kroz koje su prošli i iz njih izašli jači – sa verom u Boga.
Iako zvuči zastrašujuće radovati se nečijoj patnji, oni koji shvate pravo značenje ovog zahteva, prema hrišćanskoj veri, živeće u sreći i blaženstvu.
mondo.rs
