Gabor Maté, 79, kanadski lekar i autor, a rodom iz Mađarske,a specijalizovao se za traume iz detinjstva i njihovu povezanost s zavisnošću. Njegovi deda i baba ubijeni su 1944. godine u Aušvicu, a i sam kaže da je preživeo traumu nakon što ga je majka ostavila nekoliko nedelja strancima kako bi mu spasila život tokom Drugog svetskog rata. Tokom karijere radio je s raznim zavisnicima, uključujući one o teškim drogama u središtu Vankuvera. On, naime, smatra kako je najvažnije što se događa u prve četiri godine našeg života. Nepovoljna iskustva iz detinjstva i neispunjene emocionalne potrebe snažno su povezane s zavisnošću i disfunkcionalnošću. Ali takođe ističe, iako su ta rana iskustva duboko zapisana u nama, ona se mogu promeniti.
- “Nemoguće je razumeti zavisnost bez pitanja kakvo olakšanje zavisnik nalazi ili se nada da će pronaći u drogi ili drugom zavisničkom ponašanju.”
- “Pokušaj bega od bola je ono što stvara još više bola.”
- “Razlika između strasti i zavisnosti je razlika između božanske iskre i gorućeg plamena.”
- “U srži svake zavisnosti je praznina temeljena na apsolutnom strahu. Zavisnik se boji i mrzi sadašnji trenutak; on samo mahnito iščekuje sledeći trenutak, kada će njegov mozak, prožet drogom po izboru, nakratko iskusiti slobodu od tereta prošlosti i straha od budućnosti – dva elementa koji sadašnjost čine nepodnošljivom.”
- “Sve su zavisnosti povezane s bolnim iskustvima. Bol je u središtu svih zavisničkih ponašanja. Prisutna je kod kockara, zavisnika o internetu, šopingholičara, radoholičara… Rana možda nije tako duboka i bol može biti podnošljivija, možda čak i potpuno skrivena – ali tu je.”
- “Veliki deo onoga što nazivamo svojom ličnošću nije fiksni skup osobina, već samo mehanizmi suočavanja koje je osoba stekla u detinjstvu”.
- “Ono što se čini kao reakcija na sadašnje okolnosti zapravo je ponovno proživljavanje prošlih emocionalnih iskustava.”
- “Najveća šteta uzrokovana zanemarivanjem, traumom ili emocionalnim gubitkom nije neposredna bol, već dugoročna iskrivljenja koja uzrokuju u načinu na koji će dete u razvoju nastaviti tumačiti svet i svoje mesto u njemu.”
- “Automatsko potiskivanje bolne emocije glavni je odbrambeni mehanizam bespomoćnog deteta i može mu omogućiti da preživi traumu koja bi inače bila katastrofalna. Nesretna posledica je potpuno otupljivanje emocionalne svesti.”
- “Sram je najdublja od „negativnih emocija“, i učinićemo gotovo sve da izbegnemo taj osećaj. Nažalost, naš stalni strah od stida narušava našu sposobnost da vidimo stvarnost.”
nsuzivo.rs/sensa.story.hr
