GETE VOLEO SLEZ, NAPOLEON LJUBIČICE, A AGATA KRISTI DALIJE: Ovo cveće ima jaku simboliku i uzbudljivu istoriju! Evo zašto!

Napoleon je najviše voleo ljubičice, Mehmed Osvajač ruže, britanski pesnik Viljem Vordsvort zapamćen je najviše po narcisima zbog pesme I Wandered Lonely as a Cloud (kod nas prevođena kao “Narcisi”). Van Gog je voleo da slika suncokrete, Madam Pompadur je imala veliku kolekciju zumbula jer je posebno volela njihov miris…

– Lale su mnogima bile omiljene, baš kao i ruže, a jedna posebna Malom princu. Francuska carica Žozefina imala je najveći ružičnjak u to vreme, dok su Lujzi, supruzi našeg vojvode Živojina Mišića, irisi bili najdraži. Poslednjoj ruskoj carici Aleksandri Fjodorovnoj su jorgovani bili najveća cvetna ljubav, dok je kraljica krimi misterija Agata Kristi volela dalije. Jedan od zaštitnih znakova Geteove bašte u Vajmaru bio je ukrasni slez – kaže za “Novosti” istoričar Delorija Bunđa Sajčić, iz Zemuna, koja se bavi istorijom cveća.

O ovoj zanimljivoj temi priprema i knjigu. Pre više od 12 godina počela je da se bavi baštovanstvom i sa svakim novim cvetom koji je sadila istraživala je njegovu istoriju. Danas piše o istoriji veza ljudi i cveća, istoriji baštovanstva, šta su i kako ljudi uzgajali kroz prošlost, kakva značenja je cveće imalo i ima…

RUZMARIN

Simbol večne ljubavi

Ruzmarin kao svatovsko cveće, već vekovima je u vezi sa njegovom zimzelenom prirodom, koja simbolizuje večnu ljubav, vernost i sećanje. Verovalo se i da je to zaštita od zlih uroka, kako navodi Čajkanović – podseća sagovornica.

– Priče o baštama i cveću su uvek priče o nama samima – kaže.

– Ruža je jedan od najstarijih uzgajanih cvetova, poznata još u vreme antike, od Persije preko Levanta i Krita, do Starog Rima. Najstariji vizuelni prikaz ruže je sa Krita, sa freske stare oko 3.500 godina. Osim ruža, prve civilizacije poput starih Egipta ili Grčke, kao i narodi Bliskog istoka, cenili su ljiljan, irise, različak, narcise, zumbule, ljubičice… Danas je u svetu poznato oko 400.000 biljnih vrsta.

Kada je reč o Starim Slovenima, nema mnogo pisanih istorijskih izvora, ali na osnovu običaja i drugih tragova, zna se da im je bila važna perunika koja nosi ime po Perunu, bogu neba i gromovniku, ili visibabe, u čijem imenu se verovatno krije staro božanstvo Morana (Baba, boginja noći i zime) i ukazuje da “baba visi” tj. da proleće uskoro stiže.

Lekovito bilje je oduvek bilo cenjeno među starim narodima. Stari Sloveni su veoma poštovali drveće: hrast, lipu ili glog. Na ovim prostorima ljudi su prenosili i uzgajali i bosiljak, neven, lan... Sa Turcima stižu lale, narcisi, karanfili…

Iz zapadne Evrope preko Španaca, Engleza, Francuza i Holanđana stižu iz Amerike kadifice, suncokret, dalije (georgine), ili sa Dalekog istoka, najčešće preko Britanaca, hortenzije, hrizanteme, nove vrste ruža i ljiljana… I na naš prostor stižu nove cvetne vrste, od kojih su se neke odomaćile odavno: zumbuli, šeboj, lale, muškatle, ruže, đurđevak, božuri…

– Lale imaju jednu od najuzbudljivijih cvetnih istorija, od Osmanskog carstva i dolaska u Evropu, u drugoj polovini 16. veka, pa preko “lalomanije” u Holandiji i periodu Osmanske imperije, početkom 18. veka, koje se i zove doba lala – kaže Delorija.

RAMONDA I NATALIJINA I SRPSKA

Cvet feniks, sposoban da “vaskrsne”

Natalijina ramonda je pronađena kod nas osamdesetih godina 19. veka i nazvana je po kraljici Nataliji, supruzi kralja Milana Obrenovića. Zaštićena i retka vrsta, posebno zanimljiva zbog sposobnosti da “vaskrsne” ako se zalije iako je potpuno sasušena. Zato je nazivaju i cvet feniks. Postoji i veoma slična srpska ramonda, otkrivena malo pre Natalijine, obe su sa našeg prostora – kaže Delorija Bunđa Sajčić.

Simbolika pojedinih vrsta cveća, objašnjava, menjala se kroz vreme, od naroda do naroda, a često je imalo i više značenja. Ljiljan je vezan za Bogorodicu, beli Madonin ljiljan simboliše njenu čistotu i nevinost i prikazuje se na slikama scene Blagovesti. Jaku hrišćansku simboliku i vezu sa Bogorodicom imaju i ruže, kandilice, đurđevak, iris… Ljubičice simbolizuju skromnost i novu ljubav.

– Kako je nekada život čoveka bio usklađen sa ritmovima prirode i smenama godišnjih doba, ljudi su to obeležavali ritualima i običajima. Žene su za praznike plele cvetne vence kojima su se blagosiljali usevi, ljudi, kuće i zahvaljivalo Bogu i prirodi. Cveće se najviše koristilo za Đurđevdan, Spasovdan, Vidovdan ili Ivanjdan. Ivanjsko cveće je vezano za Svetog Jovana letnjeg i Bogorodicu, čiji praznik pada u vreme letnje dugodnevnice i početka leta. Bere se uoči ili ujutru na dan praznika i upliće u vence sa drugim cvećem koje je u cvetu, kao i beli luk, a u cilju napretka i zaštite – priča Delorija čije su omiljeno cveće: lale, ruže, hajdučka trava, karanfili…

Kurir.rs/Novosti/ S.Đ.