Uobičajene infekcije uha, kao i problemi s nosom i grlom kod dece mogu biti povezani s autizmom, sugeriše istraživanje koje prenosi nemačka novinska agencija dpa.
Stručnjaci kažu da je njihova velika studija otkrila kod dece koja su patila od infekcija, vezu između simptoma poput disanja na usta, hrkanja, čupanja i guranja prstiju u uši, crvenila ušiju i lošijeg sluha ili retkog slušanja i glavnih osobina autizma te dijagnoze autizma.
Takođe su pronašli dokaze o vezi između gnojnog iscetka ili lepljive sluzi iz ušiju i autizma, te nekoherentnog govora. Međutim, tim je naglasio da njihova studija, objavljena u časopisu BMJ Open, ne dokazuje da ova stanja uzrokuju autizam, ili da deca s autizmom imaju veću verovatnoću da će oboleti od ovih bolesti.
Prethodne studije također su ukazale na vezu između ovih vrsta infekcija i autizma. Dr Amanda Hal, naučnica na Medicinskom fakultetu u Bristolu i profesorka audiologije na Univerzitetu Aston ocenila je da ova studija, kako je sprovedena, ne dopušta da kažemo postoji li uzročni uticaj ili ne. Rekla je da je tim otkrio da su uobičajeni simptomi uha i gornjih disajnih puteva češći kod dece s naknadnom dijagnozom autizma ili visokim nivoima autističnih osobina.
-Međutim, takođe je važno napomenuti da su ovi ORL simptomi vrlo česti u detinjstvu i da se kod većine dece koja imaju te simptome ne utvrdi dijagnoza autizma. Na primer, od grupe od oko 1700 dece koja su hrkala u dobi od 30 meseci, većina njih (1660 dece) nije dobila kasniju dijagnozu autizma- rekla je ova doktorka.
Rekla je da je njena poruka za roditelje autistične dece da se “posavetuju sa svojim lekarom opšte prakse ili pedijatrom ako su zabrinuti za uho i sluh svog deteta”.
Naučnici su koristili podatke iz dugotrajne studije Children Of The 90s, koja je pratila decu od rođenja. Proučili su podatke za više od 10.000 male dece koja su pomno praćena tokom prve četiri godine života. Njihove majke ispunjavale su tri upitnika između 18. i 42. meseca, beležeći učestalost različitih znakova i simptoma koji se odnose na gornji disajni sistem, kao i probleme s ušima i sluhom. Takođe su ispunile tri upitnika kada su njihova deca imala nešto više od tri, šest i devet godina. Osmišljeni su kako bi odredili koherentnost govora, socijalne i komunikacijske probleme, ponavljajuća i abnormalna ponašanja i društvenost – osobine koje su povezane s autizmom. Korišćena je dokumentacija kojom je utvrđena dijagnoza autizma. Pitanja koja su postavljana majkama uključivala su “Da li je vaša beba imala bolove u uhu?”, “Diše li na usta, a ne na nos?” i “Vuče li, češe se ili bode po ušima?” Ukupno je 177 dece u studiji imalo verovatnu dijagnozu autizma. Čak i kada je 10 mogućih faktora okoline uzeto u obzir, nalazi se nisu promenili. Na primer, deca s gnojnim iscetkom ili lepljivom sluzi iz ušiju imala su preko tri puta veću verovatnoću da će imati autizam u dobi od dve i po godine, dok su ona s oštećenim sluhom tokom prehlade imala više nego dvostruko veću verovatnoću.
nsuzivo.rs
