Ja sam neko ko voli svoje ime, svoje okruženje, posao, svoju kuću, lepe stvari i detalje, lepe priče. Volim da putujem, čitam, da posećujem muzeje i izložbe, volim pozorište i film, časopise i lepu fotografiju, obožavam sve što se tiče enterijera, a volim i krempite i makaronse. Ja sam neko ko se trudi da sve oko sebe dekoriše, od stana u kome živim i radnog prostora, pa do lifta i stepeništa, ulaza u zgradu, zida u pasažu ili zajedničkog dvorišta, počinje priču za nas Dejana, koja svoju priču “Dejanine ogrlice” razvija više od dve decenije.
Naša sagovornica ne voli da kaže da je umetnica, već sebe smatra njenim velikim poštovaocem i konzumentom.
-U maju ove godine slavim pune 22 godine rada. Na početku karijere sam počela da oslikavam ogrlice, za koje uvek imam inspiraciju, ali sam tokom godina proširivala ponudu, pa sam kreirala i druge vrste nakita: minđuše, prstenje, ali i ozbiljnije komade, poput stolica, stočića, komoda, kojima sam oslikavanjem davala novi život. Moj zaštitni znak su boje i dezeni, kombinacija boja, nijansi, šara, paterna. Nizale su se godine, ali moj stil je ostao isti, a nadam se da će takav i o(p)stati. Ja ću mu svakako ostati verna, jer su žive boje moj način da se lakše nosim sa nekada tamnijom stranom stvarnosti koja nas okružuje.
Aksesoari koji izlaze iz njenog ateljea na Slaviji su od prirodnih materijala. Ogrlice koje stvara su uglavnom od drveta, ali kombinuje i druge materijale. Voli da spaja “nespojivo”, pa tako na oglice dodajem i plišane figurice, stare dečije igračke, porcelan…
-Često sama oblikujem komade drveta, prvo ih skiciram, iscrtam, pa sečem, šmirglam i onda na kraju oslikavam. Uživam i dok rukujem alatima za drvo i kad četkicom oplemenjujem ono sto stvorim. Ipak, mogu slobodno reći da je glavni sastojak moji ogrlica ogromna ljubav i želja za stvaranjem nečeg novog, originalnog i
Uzori su joj uvek bili kreativni, hrabri i vredni ljudi o kojima često čitamo i za koje možemo da čujemo preko različitih kanala komunikacije.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
-Lepota je u oku posmatrača, pa se i ja tako trudim da iz svega što je oko mene izvučem ono što je lepo, poučno i primenljivo, ono što će me dalje motivisati na nove poduhvate. Međutim, uvek se vraćam na izvor moje inspiracije, a to je moja porodica, koja je pokretač svih mojih “motora”! Motivi na mojim radovima su cvetovi, tufnice, štraftice, deteline, srca, srca, srca… Ono što mi je u glavi i u mislima, to je i na perlama i drugim komadima koje oslikavam. Sa tim i takvim crtežima u mislima se budim ujutru i ležem kasno u noć- zaključila je naša sagovornica.
Ivona Karan
