Tropske temperature nikome ne prijaju, a naročito osobama koje imaju i neko hronično oboljenje. Zato nije retkost da na ulici ili u prevozu ljudima i pozli, zbog oscilacija pritiska ili dehidratacije. Doktorka Biserka Obradović, specijalista opšte medicine, za Zdravlje Kurir govori o tome kako možemo pomoći nekome ko doživi kolaps, i kako se i sami možemo zaštititi.
Na visoke temeprature reaguje ceo organizam, a naročito mozak. Krvni sudovi se šire kako bi se telo rashladilo, pa pritisak pada i dolazi do vrtoglavice.
– Mozak je najosetljiviji ljudski organ na nedostatak kiseonika. Pogotovo sada leti, jer se naš organizam bori protiv toplote, protiv toplotnog udara, tako što širi krvne sudove i znoji se. I na taj način, širenjem krvnih sudova pada krvni pritisak. Ako neko inače ima niži krvni pritisak, onda dolazi do vrtoglavice, malaksalosti i na kraju može doći do kolapsa – kaže prim. dr Obradović.
Ako uočimo da neko ima vrtoglavicu, da je malaksao i da mu je loše, možemo mu pomoći na ovaj način.
– Ako je osoba malaksala, letargična, ima osećaj propadanja, vrtoglavice, ako to primetimo, treba da je spustimo, ako postoji mogućnost da legne. Noge i ruke, odnosno ekstremitete treba da podignemo naviše, da krv iz ekstremiteta dođe do mozga. Kada joj bude bolje, jer je krv došla do mozga, kiseonik je došao do mozga, onda damo, ako smo u mogućnosti, da popije u čaši vode razmućenu kašičicu soli, ili nešto slano da pojede, da popije vodu. Nikako je ne treba polivati vodom, ne šamarati je. Jer to su samo trenutni stresovi koji na trenutak možda sužavaju krvne sudove, malo daju mozgu kiseonik, ali to nije rešenje.
Hladni napici nose više štete nego koristi
Međutim, kako ne bi došlo do ove situacije, prim. dr Obradović savetuje kako se možemo zaštititi.
– Leti pre svega treba da pijemo tople napitke, nikako hladne. Zato što, ako bismo popili hladnu vodu, mi šaljemo impuls mozgu, i on stvara dodatnu energiju i umesto da se rashlađuje organizam, mi ga grejemo. S druge strane, rekli smo da se organizam rashlađuje tako što se šire krvni sudovi. Međutim, kada smo uneli hladnu vodu, ona sužava krvne sudove i umesto da se organizam rashladi, mi to onemogućavamo. A znamo da je temperatura napolju 39 stepeni, da naš organizam treba da ima 36 stepeni. Znači, organizam mora da snizi tu temperaturu tela.
Izbegavajte alkohol i kofein
S druge strane, tokom toplih meseci treba izbegavati i alkohol, savetuje doktorka Obradović, zato što on širi krvne sudove i pospešuje kolaps.
– Naravno, ne samo alkohol, takođe bi kafu trebalo da konzumiramo samo u malim količinama kao i energetske napitke koje sadrže kofein, zato što su to diuretici i oni izbacuju veću količinu tečnosti, tako da naš organizam ima veće šanse da dehidrira. A znamo da ako se smanjuje tečnost u organizmu, smanjuje se i pritisak, krv postaje gušća i to je veća mogućnost za stvaranje tromba koji može izazvati infarkt srca, pluća, mozga.
Kada treba pozvati Hitnu pomoć ako osoba ima kolaps?
– Ako osoba leži duže, ako se ne vraća svesti kada joj podignemo ruke i noge, onda treba pozvati hitnu pomoć. Znači, onda je to besvesno stanje, možda postoji i neki drugi uzrok.
Oprezno sa klimom
Bez klime se ovih dana svakako ne može, ali moramo biti oprezni kako bismo izbegli nagle promene i time zaštitili organizam od temperaturnih šokova.
– Temperatura u prostoriji mora biti samo za šest do osam stepeni niža nego spojna temperatura. Eventualno, ako je na polju 40 stepeni, onda može da bude do 10 stepeni niža temperatura. Evo, meni u ordinaciji je sada 28 stepeni. Znači, ne sme da bude niža. Vrlo često smo svedoci da se u mnogim kancelarijama ljudi dosta oblače, i temperatura bude jako niska, čak ide i do 17 stepeni. I ja uvek kažem tim ljudima da li bi oni zimi radili u kancelariji gde je 17 stepeni? Naravno ne bi.
Takođe, moramo voditi računa da postepeno ulazimo u klimatizovanu prostoriju, napominje naša sagovornica.
– Mnogo je teže kada uđemo iz toplog u hladnu prostoriju nego iz hladne u spoljnu, topliju sredinu. Kada ulazimo iz spoljne sredine u takvu prostoriju, moramo negde u hodniku ispred te prostorije, gde je neka malo viša temperatura, sačekati par minuta da se naš organizam adaptira pa tek da uđemo u takvu razglađenu prostoriju. Zato što bi to bilo isto kao kada bismo se na plaži zagrejali, sunčali, i onda naglo, bez postepenog ulazka, skočili u vodu. Znači, to je jedan šok za organizam. On u tom slučaju želi da sačuva svoju temperaturu i dolazi do naglog sužavanja krvnih sudova i čak može doći i do infarkta – objasnila je dr Obradović.
Kurir/ Olivera Marković
