Od povišenog krvnog pritiska, po poslednjim zvaničnim podacima, u Srbiji boluje 46,8% ljudi. Procena je da će do 2025. godine 60% svetske populacije bolovati od arterijske hipertenzije.
Redovno merenje krvnog pritiska prvi je korak pravovremene prevencije. Lekari smatraju sledeće vrednosti idealne za zdravu osobu – to je 120 sa 80, a osobe koje pate od hroničnih bolesti su dozvoljene i nešto više vrednosti gornjeg pritiska – 125 do140 sa 80.
Kako da sami pravilno izmerimo krvni pritisak, objašnjava dr Goran Popović, interventni kardiolog na Insgram profilu:
- Preporuka je da se koriste digitalni aparati sa manžetnom koja se stavlja na nadlakticu.
- Obratite pažnju kako postavljate manžetnu, piše vam u uputstvu za upotrebu, pročitajte ga pre postavljanja i korišćenja aparata.
- Bitno je da se donja ivica manžetne postavi malo iznad pregiba lakta.
- Ruka treba da bude opuštena.
- Desetak minuta pre merenja pritiska treba da budete mirni jer je to jedini način da dobijete precizne vrednosti.
- Treba da ste mirni i dok merite pritisak, što znači da ne smete razgovarati.
Ne zaboravite da redovno merite pritisak i brinete o svom zdravlju! Ukoliko primetite neke od oscilacija od normalnih vrednosti krvnog pritiska, vreme je da se obratite lekaru za savet.
Simptomi povišenog krvnog pritiska
Povišen krvni pritisak ide bez simptoma, ali kod nekih to mogu biti glavobolja, vrtoglavica, nesvestica, umor, malaksalost, istakla je ranije dr Biserka Obradović. Kod mnogih može da se javi krv u nosu.
Simptomi sniženog krvnog pritiska
Simptomi niskog krvnog pritiska mogu da variraju od blagih do ozbiljnih, a neki od njih uključuju:
- Vrtoglavicu
- Nesvesticu
- Umor
- Mučninu
- Znojenje
- Kratak dah
- Glavobolju
- Bledilo
mondo
