“Ljudi se naviknu da žive sa pritiskom 150, 160 sa 90, 100! Ali to je bolest koja ne boli dugo godina, a kada zaboli već je kasno”, istakao je kardiolog dr Dalibor Dragišić u KBC “Dragiša Mišović”.
Ne pamti se toplije leto u Srbiji, a meterolozi prognoziraju da će paklene temperature biti tokom čitavog jula, te da je sunce sve jače. Ove ekstremne vrućine mogu prouzrokovati kod ljudi ozbiljne zdravstvene probleme, zato je veoma važno da se pridržavate saveta dr Andreja Kovačevića, specijaliste interne medicine, kao i smernica dr dr Dalibor Dragišić, kardiologa iz KBC “Dragiša Mišović”.
Kako su tokom najtoplijeg godišnjeg doba na udaru krvi sudovi i zdravlje srca, od predunog značaja za sprečavanje problema jeste prevencija.
– Visoke temperature mogu zaista uticati na zdravlje našeg srca i krvnih sudova. Pre svega zbog povećanog atmosferskog pritiska s jedne strane, ali i povećane gustine krvi, odnosno hiperkoagulabilnosti. Posebno su osetljivi srčani bolesnici, oni koji su se oporavili od srčanog ili moždanog udara, pacijenti sa visokim krvnim pritiskom, gojazni ljudi, onih koji od ranije boluju od koronarne bolesti i dijabetesa – rekao je Kovačević, specijaliste interne medicine, za “eKliniku“.
Zbog toga je, prema njegovim rečima, veoma važno voditi računa o unosu tečnosti u ovom periodu kako bi se izbegla dehidracija i gubitak minerala, ali i toplotni udar.
– Ovde je bitno ne izlagati se direktno suncu od 11 do 17 časova, kada je najtoplije i kada je atmosferski pritisak najveći. To je preporuka za sve, a posebno za kardiovaskularne bolesnike. Terapiju koju uzimamo moramo prilagođavati novim uslovima, jer često u toplijim periodima krvni pritisak može biti niži nego inače. Samim tim sve se mora raditi u konsultaciji sa izabranim kardiologom – podseća doktor, koji o termoregulaciji kaže:
– Ekstremno je važno postepeno prilagođavanje temperature našeg tela spoljašnjoj temperaturi. Ako je napolju izuzetno toplo, a mi klima-uređaj regulišemo na veoma niske temperature (ispod 20 stepeni Celzijusa), može doći do iznenadnog grča, odnosno grčenja arterija. To izaziva dve stvari: ili aritmije ili direktan infarkt. Zato je važno da se klima reguliše na 22 ili 24 stepena Celzijusa i da se takvim temperaturama postepeno prilagođavamo – objašnjava i dodaje:
– Takođe, tokom leta veoma je važno prilagoditi ishranu koja treba da bude bogata voćem, povrćem, vlaknima, ribom, ćuretinom, orašastim plodovima, ali i ograničiti unos soli. Što se tiče fizičke aktivnosti, kardiovaskularni bolesnici mogu da praktikuju umerenu fizičku aktivnost, ali odgovarajuću godinama života, osnovnoj bolesti koju imaju, terapiji koju uzimaju i uslovima spoljašnje sredine.
Hitna reakcija je ključna
Interventni kardiolog dr Dalibor Dragišić u KBC “Dragiša Mišović” istakao je da nagla promena vremena generalno utiče na krvne sudove i da se usled takvih vremenskih prilika neretko događaju hipertenzivne reakcije, ali i tromboze.
– U slučaju infarkta što kraća reakcija, to bolje. Prvo je bitno da pacijent prepozna simptome i da što pre pozove Hitnu pomoć. Hitna pomoć se brzo odaziva na pozive za bolu u grudima, pošto je to kod njih crveni poziv. Od tog momenta postavljanja dijagnoze infarkta je bitno definisati vreme koje je potrebno da pacijenta lečimo na neki konzervativni način ili će da ide u angiosalu da dobije stent – objašnjava dr Dragišić dodaje:
– U tom akutnom infarktu vreme je jako bitno, da bi se spasio taj srčani mišić. Što je duži protok vremena, veća šteta se čini srčanom mišiću. To su stvari gde se greške ne tolerišu i gde su brze odluke jako važne – objašnjava dr Dragišić.
Naglašava da je hipertenzija bolest koja kada zaboli može da bude kasno!
– Ljudi se naviknu da žive sa pritiskom 150, 160 sa 90, 100! Ali to je bolest koja ne boli dugo godina, a kada zaboli već je kasno! Najčešća komplikacija tog povišenog pritiska je u stvari infarkt srca ili moždani udar. Najčešći su naši pacijenti ti koji su nekada imali pritisak, čak su se možda nekada i javili, i lečeni su. Onda su taj pritisak doveli do nekih normalnih vrednosti i smatrali da su se izlečili. I onda nam posle nekih desetak godina dolaze kao ti hitni slučajevi u angiosalu. Jako je bitno voditi računa o pritisku i visini masnoća u krvi, kao i o prisustvu šećerne bolesti. To su sve faktori rizika za srčani i moždani udar – kaže dr Dragišić.
stil.kurir.rs
