Sunce i neki lekovi ne idu uvek zajedno. Danas je poznato da pojedini lekovi mogu da povećaju osetljivost kože na UV zrake i izazovu opekotine, osip ili plikove na koži. Iz tog razloga važno je razmišljati o tome i ukoliko se uzimaju određeni medikamenti, trebalo bi izbegavati izlaganje sunčevim zracima, da ne bi došlo do fotosenzitivnosti.
Koža apsorbuje ultraljubičasto (UV) zračenje i to može da izazove hemijsku promenu leka koji je prisutan u organizmu, što može da dovede do reakcije koja se naziva fotosenzitivnost izazvana lekovima. Na ovaj način može doći do opekotina od sunca ili crvenila i upale kože izložene suncu, koja se naziva dermatitis. Fotosenzitivnost izazvana lekovima može da nastane zbog proizvoda koji se nanose na kožu ili lekova koji se piju ili daju kao injekcije.
Simptomi fotosenzitivnosti izazvane lekovima variraju u zavisnosti od leka i vrste reakcije – fototoksična ili fotoalergijska reakcija.
“Fototoksična reakcija se obično javlja kada se lek koji se uzima, aktivira izlaganjem UV svetlu i uzrokuje oštećenje kože – opekotine od sunca ili osip. Kod nekih ljudi mogu se javiti plikovi. Ovo takođe može da bude izazvano sastojcima u proizvodima za negu kože. Fototoksična reakcija može da se desi u roku od nekoliko minuta ili nakon nekoliko sati nakon izlaganja suncu i obično je samo na koži koja je bila izložena, kao što je lice, vrat, ruke, potiljak, potkolenice i stopala”, objašnjava mag.farm.spec. Sonja Stoiljković, farmaceutkinja iz Farmaceutske komore Srbije.
Fotoalergijska reakcija, daleko je ređa i javlja se kada UV zraci stupaju u interakciju sa sastojcima u lekovima ili drugim proizvodima koji se nanose direktno na kožu.
“Naše telo proizvodi antitela koja izazivaju reakciju. Fotoalergijska reakcija može da izazove osip, plikove, crvene kvržice ili čak lezije ispunjene tečnošću, čak do tri dana nakon nanošenja i izlaganja suncu. Može se proširiti na delove kože koji nisu bili izloženi suncu. Jako veliki broj lekova može da izazove fotosenzitivne reakcije. Neki od njih se koriste kod prehlade, a neki spadaju u lekove koji se koriste kod hroničnih bolesti. To su određeni antibiotici, lekovi protiv bolova, antimikotici (za lečenje gljivičnih infekcija), lekovi za snižavanje krvnog pritiska, snižavanje šećera, kao i oni koji se daju kod alergija, antidepresivi i antipsihotici, neki hormoni i lekovi za kontracepciju, retinoidi – lekovi koji se koriste kod mladalačkih bubuljica”, ističe Stoiljković.
Zbog ovoga je veoma važno da porazgovarati sa svojim farmaceutom koji može da da pravi savet kako da se zaštitite.
“Ovo je naročito bitno ako je neko tek počeo da pije novi lek, a uz to je koža postala osetljivija. To nije razlog da se prekine sa terapijom. Važno je štititi kožu kremom sa visokim zaštitnim faktorom, nositi šešir i sunčane naočare. I pored toga, nije preporučljivo boraviti dugo na suncu. U ovakvim situacijama treba se obratiti svom farmaceutu”, savetuje Stoiljković.
mondo
