Ako ste nekada držali dijetu sa malo masti, ili brzu dijetu koja za prioritet ima maksimalno smanjenje kalorija, onda postoji velika šansa da su se pirinčane galete našle u vašim kolicima sa namirnicama u marketu. Ali, da li su pirinčane galete zaista dobar izbor.
Kao i mnoge druge kupovne grickalice, i pirinač-galete imaju prednosti i nedostatke. Na primer, one su praktično upakovane i mogu se poneti skoro svuda, obično su bez glutena, i dobra su zamena za kaloričnu hranu kao što je hleb – ali istovremeno su uglavnom siromašne hranljivim materijama i relativno bogate „praznim“ ugljenim hidratima.
Većina pirinčanih grickalica se pravi od ekspandiranog pirinča i/ili pirinčanog brašna, i postoje vrste napravljene od belog pirinča, smeđeg pirinča ili drugih vrsta.
Pirinač se kondenzuje i stavlja pod pritisak, kako bi se formirao tanak „kolač“ koji više liči na hrskavi, prozračni kreker.
Različite sorte pirinčanih kolača su popularne širom sveta, posebno u Indiji i azijskim zemljama – kao što su Kambodža, Indonezija, Koreja, Japan i Kina, gde se pirinač jede uz skoro svaki obrok.
U Sjedinjenim Državama, pirinčani kolači postoje od 1980-ih, kada su prvi put reklamirani kao savršena niskokalorična užina za uživanje uz žele, sveži sir, voće i druge prelive.
Postoji mnogo različitih načina na koje se ove grickalice mogu napraviti, kao što je korišćenje mlevenog zrna pirinča, dodavanje drugih žitarica i semenki u mešavinu — kao što su kinoa, heljda ili laneno seme. Najjednostavnije se prave korišćenjem rafinisanog belog pirinča koji je „napunjen“ vazduhom da bi se povećao obim krekera.
Nutritivne vrednosti
Sve u svemu, pirinčani kolači imaju malo kalorija, ali ne pružaju mnogo u pogledu kvaliteta ishrane. Dok neki kolači od pirinča od celog zrna mogu biti pristojan izvor vlakana i određenih drugih hranljivih materija, oni su uglavnom namirnice sa malo hranljivih materija.
Neke vrste takođe mogu imati relativno visok sadržaj šećera i soli, tako da je dobra ideja da pročitate etikete sa sastojcima i odaberete vrstu napravljenu od jednostavnih, zdravih sastojaka.
Jedan običan, neslan kolač od smeđeg pirinča (otprilike devet grama) ima oko 35 kalorija, 0,4 grama vlakana, 0,3 grama masti, ukupno 7,3 grama ugljenih hidrata i 0,1 gram zasićenih masti. Tu su i polinezasićene masti: 0,1 gram, mononezasićene masti: 0,1 gram i proteini: 0,7 grama.
Pirinčana galeta sadrži i male količine natrijuma, selena, mangana, fosfora i magnezijuma.
U prednosti konzumiranja krekera od pirinča spada to što su mahom bez glutena i dobra alternativa hlebu sa manje ugljenih hidrata/manje kalorija.
Ako držite dijetu sa nižim sadržajem ugljenih hidrata ili jednostavno želite da kontrolišete unos kalorija i ugljenih hidrata, pirinčani kolači mogu biti dobra zamena za druge ugljene hidrate, kao što su hleb, peciva, omotači, krekeri, čips i pomfrit.
Pošto nisu napravljene od energetski gustog brašna, obično imaju manje ugljenih hidrata i kalorija od drugih grickalica i sličnih sastojaka, moguće je da mogu zadovoljiti vašu želju za ugljenim hidratima bez dodavanja mnogo neželjenih kalorija.
U poređenju sa drugim vrstama krekera od celog zrna ili hrskavog hleba, pirinčani kolači obično imaju manje vlakana.
Međutim, ako ih pojedete nekoliko, posebno ako su napravljene od celih žitarica kao što je smeđi pirinač plus semenke, one i dalje mogu da obezbede malo dijetetskih vlakana koja doprinose vašim dnevnim potrebama.
Pirinčani krekeri od celog zrna takođe vas snabdevaju malim do umerenim količinama određenih esencijalnih hranljivih materija, kao što su mangan, vitamini B kao što su niacin i selen, koji imaju prednosti uključujući podržavanje zdravog nivoa energije, održavanje normalnog šećera u krvi, podržavanje zdravlja kostiju i imunog sistema.
Pošto sami po sebi nemaju neki bogatiji ukus, osim ako ne sadrže dodatne sastojke, pirinčani kolači su raznovrsni i mogu se koristiti u raznim receptima, slatkim i slanim. Na primer, možete ih kombinovati sa avokadom i svim začinima za pecivo ili narezanim jabukama, puterom od kikirikija.
Takođe ne zahtevaju kuvanje, nisu toliko skupa grickalica, ne moraju da se drže u frižideru…
U razloge koje biste mogli uzeti u obzir a na koje ukazuju protivnici ovih grickalica spada i visok sadržaj ugljenih hidrata/visoki glikemijski indeks.
Pirinčani kolači uglavnom sadrže ugljene hidrate, najčešće se prave od prerađenog belog pirinča koji se smatra uglavnom izvorom „praznih kalorija“.
Iako jedan ili dva krekera neće doprineti velikoj količini ugljenih hidrata vašoj ishrani, jedenje više od ove količine može biti problem, posebno ako odaberete zaslađeni proizvod od pirinčanog kolača koji je napravljen sa dodatkom šećera.
Većina pirinčanih kolača ima visoku ocenu glikemijskog indeksa, što znači da mogu prilično brzo da podignu nivo glukoze u krvi.
Kombinovanje sa drugim namirnicama
Kao i kod svake druge hrane, na kraju se sve svodi na to koliko jedete i kako se uklapaju u ostatak vaše ishrane. Pirinčani kolači su izvor ugljenih hidrata, koji mogu pomoći u izgradnji mišića, uz naravno, redovnu fizičku aktivnost.
Da bi Vas kolači od pirinča zasitili, što može da smanji veličinu porcije, pokušajte da ih kombinujete sa svežim mladim sirom, tunjevinom.
Zdrave masti kao što su puter od avokada ili badema su takođe dobre opcije za prelivanje pirinčanih kolača, jer mogu da Vas duže drže sitim.
Dok određene vrste pirinča od celog zrna (uključujući smeđi pirinač, crni pirinač i divlji pirinač) ponekad mogu da obezbede antioksidante, postoje dokazi iz nekih studija koji ukazuju na to da proces naduvavanja iscrpljuje nivoe nekih osetljivih antioksidanata.
Takođe, ako ste ranije imali alergijsku reakciju na pirinač, izbegavajte da jedete pirinčane kolače.
Na kraju, obavezno pročitajte etikete sa sastojcima kada kupujete pirinčane kolače i izaberite brend koji je napravljen od prepoznatljivih sastojaka, a ne sa puno šećera, konzervansa i aditiva.
rts.rs
