„Ubrzano starenje“ i rastuća stopa raka pripisuju se mešavini genetike, načina života, ishrane i faktora životne sredine. Ali, novi podaci sugerišu da su krivi specifični izbori načina života.
Istraživanje objavljeno na međunarodnoj konferenciji o raku otkrilo je da mladi ljudi sa dijagnozom određenih vrsta kancera, posebno karcinoma pluća, gastrointestinalnog trakta i materice, imaju veću verovatnoću da „ubrzano stare“, kako su to objasnili stručnjaci.
Jednostavno rečeno, starost ćelija u njihovim telima bila je znatno veća od njihove stvarne starosti.
Američki istraživači, uključeni u studiju, rekli su da postoje “snažni dokazi” da se rizik od ubrzanog starenja, a samim tim i od razvoja raka, povećava sa svakom uzastopnom generacijom rođenom nakon 1965. godine.
A to može značiti da je generacija Z, oni rođeni između 1997. i 2012. koji danas postaju mladi odrasli, izloženi daleko većem riziku od razvoja potencijalno smrtonosnih bolesti kao što je rak u mnogo ranijoj fazi nego njihovi roditelji ili babe i dede.
Dijagnoze koje su se nekada retko viđale kod mlađih od 50 godina, a kao što je rak, danas su sve češće kod mlađih osoba.
Slično je i sa pubertetom, koji je sve raniji, posebno kod devojčica, po tri meseca svake decenije. Prosečna starost devojčice koja ulazi u pubertet danas je 11 godina, više od godinu dana nego što je to bilo pre 40 godina. To ima štetne efekte, kažu stručnjaci. To je povezano sa većim rizikom od depresije, anksioznošću i zloupotrebom supstanci, a takođe može povećati rizik od raka dojke ili materice u odraslom dobu. Devojčice koje rano počnu da imaju ciklus, takođe imaju veću verovatnoću da budu gojazne i da pate od kardiovaskularnih bolesti.
Takođe, kao jedan deo bržeg starenja nadovi se i ishrana. U zemljama sa visokim prihodima, generacije rođene od 1950-ih bile su izložene većoj količini prerađene hrane, bogate mastima, šećerom i koja sadrži veštačke arome, boje i industrijske hemikalije, a najnovije generacije su im bile izložene dok su se još razvijale u materici.
To sa sobom vuče i visoki krvni pritisak i holesterol, koji su okidači za srčane bolesti i moždani udar, kao i mnoge vrste raka. Takođe, hrana bi mogla biti jedan od faktora ranijeg puberteta- gojaznost povećava nivo polnog hormona estrogena u telu, a duže izlaganje estrogenu može, zauzvrat, izazvati neke vrste raka dojke i materice.
-Kako su živeli vaši roditelji sigurno će uticati na vaše zdravlje. Što više oštećene DNK nasledite, više štete ćete poneti. To bi moglo doprineti pojavi raka pet godina ranije. Ali ono što će to pokrenuti dalje je vaš stil života i ono čemu ste izloženi- kaže profesor genetike Len Rasmusen, sa Univerziteta u Kopenhagenu, a prenosi Dejli mejl.
nsuzivo.rs
