„Stresslaxing“ je termin koji se odnosi na stres zbog nemogućnosti da se opustite. Briga o mnogo nedovršenih zadataka dok pokušavate da se opustite u isto vreme može biti kontraproduktivna.
Pokušavate da se naterate da se opustite kada ste pod stresom? Niste sami! S obzirom na milion stvari koje nam stalno prolaze kroz glavu, čak i ako uspemo da uhvatimo nekoliko minuta da usporimo, naši umovi i dalje rade maksimalnom brzinom. Ako brinete o poslu i nedovršenim poslovima koji vas čekaju, dok pokušavate da se opustite, to će imati suprotan efekat od opuštanja, piše Healthshots.
„Stresslaxing“ je stanje kada smo pod stresom jer se opuštamo, umesto da obavljamo zadatke koji su pred nama. Mnogi od nas ne vide opuštanje kao deo brige o sebi. Umesto opuštanja, ovo slobodno vreme koristimo da napravimo nove metal planove i snimimo obaveze koje imamo. Možda je vreme da prekinete ovu praksu i odustanete od slobodnog vremena koje vam zapravo izaziva stres i opušta um, zar ne?
Šta je „stresslaxing“?
Najlakše ga je opisati kao osećaj kada ste pod stresom jer se opuštate i ne radite ili obavljate zadatke zbog kojih se osećate pod stresom. „To je kao da idete na plažu da se opustite nakon naporne nedelje, ali razmišljajući o kancelarijskom poslu koji još uvek morate da obavite. Danas se mnogi od nas osećaju nelagodno zbog opuštanja“, objašnjava psihologinja Sheena Sood.
,Stresslaxing” se odnosi na anksioznost koju osećate kada pokušavate da se opustite. Dakle, aktivnosti koje bi trebalo da vas opuste, poput šetnje po plaži ili zatvaranja očiju i ležanja, izazivaju zabrinutost. Studija, koju je sprovela Penn State Research, sugeriše da se ljudi koji pate od anksioznosti ili zabrinutosti zapravo opiru opuštanju i nastavljaju da brinu tokom vremena opuštanja. Tehnike opuštanja ih često mogu izazvati anksioznim, pa čak i u njima izazvati strah.
Zašto pokušaji opuštanja mogu izazvati stres
Zbog društvenih zahteva
Relaksacija se smatra luksuzom i društvo zahteva da se opustimo tek kada završimo sa svim obavezama, kaže Sood. Dakle, opuštanje ili pokušaj opuštanja postaje nemoguća misija jer su obaveze beskrajne. Ova kultura kontinuirane produktivnosti može otežati našim umovima i telima da se opuste. Studija Američkog psihološkog udruženja sugeriše da su napori za opuštanje danas veliki, bez obzira na rezultate koje donose. Ova stalna potreba za ulaganjem u opuštanje može dovesti do nemogućnosti opuštanja.
Zbog “sagorevanja”
Mnogi od nas se opuštaju tek nakon što su potpuno iscrpljeni ili kada nas je stres na poslu uzeo fizički danak. „U tom stanju, zapravo pokušaj opuštanja uopšte nije opuštajući. Umesto toga, pokušavamo da se oporavimo i često krivimo sebe što ranije nismo vodili računa o sebi. Ovaj začarani krug nas zapravo stavlja pod stres“, objašnjava Sood. Dakle, pokušaj da se opustite kada ste mentalno iscrpljeni može biti loša ideja. Čak i pokušaj opuštanja uz meditaciju može povećati stres u ovim uslovima, prema studiji objavljenoj u Nature Human Behavior.
Zbog nesanice
Često ovi naši pokušaji da se opustimo mogu izazvati i neprospavane noći dok se pitamo – da li zaslužujemo da se opustimo i da li smo lenji ako to činimo? Ova sumnja u velikoj meri utiče na naš san i stoga uništava našu priliku da se odmorimo. Studija koju je objavio Scientific Reports ispitivala je moždanu aktivnost ljudi koji pate od nesanice. Povećana je aktivnost u njihovom prefrontalnom korteksu, koji je odgovoran za planiranje. Dakle, ako se previše trudite da zaspite, mogli biste biti pod stresom zbog toga.
Zašto je nekima teško da se opuste?
Opuštanje se smatra luksuzom i morate ga zaslužiti, takav je način razmišljanja ovih dana. „Ljudi nisu shvatili da odmor povećava produktivnost, oni to vide kao lenjost i stagnaciju u produktivnosti“, kaže Sood. Zbog toga se mnogi od nas ne mogu opustiti. Na opuštanje se ne gleda kao na brigu o sebi, već kao na sebičnost. „Kako roditelj može da se opusti, a da ne uradi sve za dete? Kako možete biti dobar zaposlenik ako ne radite prekovremeno? Takva pitanja teraju ljude da sumnjaju u sebe i teško im je da se opuste“, kaže Sood. Postoji mnogo razloga zašto se ne možete opustiti, kao što su stres, depresija i anksioznost. Neki ljudi čak doživljavaju opuštanje veoma negativno. Studija objavljena u Computers in Human Behavior govori o strahu od propuštanja. Kažu da se ljudi koji imaju FOMO („Strah od propuštanja“ – strah od propuštanja nekih važnih događaja za nas) odupiru opuštanju i generalnom isključenju sa društvenih mreža.
Koje su dugoročne posledice “olakšavanja stresa”?
Dugoročne posledice oslobađanja od stresa su sledeće:
Fizička bolest
Ako smo uvek pod stresom zbog opuštanja, naše telo nikada ne dobija odmor koji mu je potreban, a stres ima direktan uticaj na naše zdravlje i može izazvati fizičke bolesti ili pogoršati bolesti od kojih trenutno bolujete.
Nesanica
Nemogućnost opuštanja znači da ne možete da se odmorite i to utiče na vaš san, što može dovesti do stanja nesanice – gde ste lišeni sna, što može ostaviti vrlo nisku produktivnost.
Pitanja mentalnog zdravlja
Ako se ne opuštate ili ste pod stresom jer se opuštate – na putu ste koji vodi do mentalnih poremećaja kao što su anksioznost, depresija itd.
Kako možete da se opustite na najlakši način?
Veoma je važno da možete da se opustite kako biste se podmladili.
Evo nekoliko saveta koje možete pratiti:
- Konsultujte se sa profesionalcem i otklonite krivicu za opuštanje, morate shvatiti da je opuštanje produktivno.
- Uključite aktivnosti koje vas opuštaju u vašu dnevnu rutinu – male šetnje, joga ili čak uživanje u šoljici kafe su samo neki od primera.
- Isprobajte meditaciju svesnosti i tehnike uzemljenja – koje vam omogućavaju da prihvatite sadašnji trenutak i uživate u malim stvarima koje vas čine srećnim.
najžena.rs
