Namirnice koje leti najčešće dovode do trovanja hranom su meso, mleko, naročito nepasterizovano, jaja, neoprano voće i povrće, kao i sokovi od njih, a nekada do trovanja može da dovede i sirovo brašno, majonez, objašnjava infektolog Saša Božović.
Leti su trovanja najčešće izazvana hranom u kojoj su nedovoljno termički obrađeni jaja, mleko i meso i neadekvatna higijena.
„Imamo trovanja sladoledom, kao i na nekim slavljima poput svadbi, pa su to neke kremaste torte od jaja. Vrlo često imamo i trovanje burekom, bez obzira na to da li je sa sirom ili mesom“, objašnjava infektolog Saša Božović.
Prema njenim rečima, kod nekih bakterijskih infekcija, odnosno trovanja hranom, period inkubacije, to jest period od konzumacije hrane do pojave prvih simptoma, može da bude vrlo kratak, po nekoliko sati.
Kada dođe do porodične epidemije za kratko vreme, čest krivac su mikroorganizmi koji se brzo prenose.
Tokom leta ima mnogo virusa koje izazivaju stomačne tegobe, a uzrok trovanja hranom utvrđuje se na osnovu analize stolice obolelih.
Božovićeva navodi i da se klinička slika obolelih sa stomačnim tegobama, bilo da je reč o virusima ili bakterijama, ne razlikuje mnogo i da su simptomi uvek mučnina, povraćanje, bolovi u stomaku, dijareja, nekada sa temperaturom, a nekada bez nje.
Doktorka je istakla i da putevi prenošenja stomačnih infekcija mogu biti različiti – putem vode i tada je reč o hidričnim epidemijama, kada oboli veliki broj ljudi, zatim putem zaražene hrane, prljavih ruku ili predmeta koje su dodirnule obolele osobe.
„Često smo imali infekcije gde kuhinjsko osoblje može biti kliconoša. Oni mogu da budu bez ikakvih tegoba, a mogu da prenose različite bakterije, između ostalog i salmonelu. Zato su bitni sanitarni pregledi“, naglasila je dr Božović.
Antibiotici nisu uvek rešenje
Terapija, kako doktorka ističe, najčešće obuhvata rehidrataciju – nadoknađivanje tečnosti koja se gubi povraćanjem i dijarejom, dok se antibiotici izbegavaju, osim kod jako teških kliničkih slika obolelih, kao i ako je reč o osobama koje imaju i neke druge bolesti.
Antibiotici se uključuju ako je reč o bakterijskoj infekciji, a to se utvrđuje laboratorijskim analizama.
„Kod bakterijske infekcije uvek su visoki leukociti sa predominacijom određene vrste granulocita ili neutrofila i povišen CRP koji recimo može da ide kod bakterijskih infekcije do nekoliko stotina, dok kod virusa on bude negde do 40. Tako da možemo posredno ipak da prejudiciramo šta bi bio uzrok infekcije“, objasnila je doktorka.
Božovićeva je naglasila i da trovanja hranom prolaze bez komplikacija u većini slučajeva.
rts.rs
