Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas obeležavaju praznik Svetog Andreja Stratilata.
Sveti Andrej Statilat bio je oficir-tribun u rimskoj vojsci za vreme cara Maksimijana. Poreklom je bio iz Sirije, ali i službovao je tamo. Kada su Persijanci vojskom ugrozili Rimsko carstvo, tad je Andreju poverena vojska protiv neprijatelja. Tom prilikom Andrej je proglašen za vojvodu – stratilata.
Potajni hrišćanin, mada još nekršten, Andrej se pouzdao u Boga i od mnoštva vojnika odabrao je samo najbolje i pošao u boj. Pred bitku rekao je svojim vojnicima da ako svi budu prizvali u pomoć jednog jedinog istinitog Boga, Hrista Gospoda, neprijatelji će se kao prah rasprštati ispred njih. Zaista, svi vojnici oduševljeni Andrejem i njegovom verom, prizvali su u pomoć Hrista i krenuli u juriš.
Kada se pobedonosni Andrej vratio u Antiohiju, zavidljivci su ga optužili kao hrišćanina i carski namesnik ga je pozvao na sud. Andrej je tad otvoreno izjavio svoju veru u Hrista. Namesnik je odmah naredio mučenje Andreja. Prvo je naredio da se donese gvozdeni krevet, da se užari i da se na njemu žarom peče Andrej.
Svetac se molio Hristu Bogu da pošalje brzu pomoć i oganj je, po naređenju Božjem, odmah izgubio svoju silu i nije mogao da naškodi njegovom telu. Posle ljutih muka namesnik je Andreja bacio u tamnicu i pisao je caru u Rim. Znajući Andrejev ugled u narodu i u vojci car je naredio namesniku da pusti Andreja na slobodu i da traži drugu priliku i razlog, a ne veru, da ga ubije. Kroz Božje otkrovenje Andrej je saznao za tu carevu naredbu i poveo je svoje verne vojnike, njih 2523, otišao sa njima u Tars Kilikijski i tu ih je sve krstio Petar episkop.
Gonjen i tu od carskih vlasti, Andrej se sa svojom družinom povukao daleko u jermensku planinu Tavros. Jednom kad su bili na molitvi, stigla ih je rimska vojska i sve ih je posekla. Niko od njih nije ni želeo da se brani, jer su svi bili željni mučeničke smrti za Hrista.
Na tom mestu, gde su se izlili potoci krvi mučenika, pojavio se izvor lekovite vode koja je isceljivala od svake bolesti. Episkop Petar potajno je došao sa svojim ljudima i česno je sahranio mučenike na tom mestu.
Predanje kaže da danas valja otići do crkve i pomoliti se ovom svetitelju za zdravlje dece i ostalih članova porodice.
Kada se pobedonosni Andrej vratio u Antiohiju, zavidljivci su ga optužili kao hrišćanina i carski namesnik ga je pozvao na sud. Andrej je tad otvoreno izjavio svoju veru u Hrista. Namesnik je odmah naredio mučenje Andreja. Prvo je naredio da se donese gvozdeni krevet, da se užari i da se na njemu žarom peče Andrej.
Svetac se molio Hristu Bogu da pošalje brzu pomoć i oganj je, po naređenju Božjem, odmah izgubio svoju silu i nije mogao da naškodi njegovom telu. Posle ljutih muka namesnik je Andreja bacio u tamnicu i pisao je caru u Rim. Znajući Andrejev ugled u narodu i u vojci car je naredio namesniku da pusti Andreja na slobodu i da traži drugu priliku i razlog, a ne veru, da ga ubije. Kroz Božje otkrovenje Andrej je saznao za tu carevu naredbu i poveo je svoje verne vojnike, njih 2523, otišao sa njima u Tars Kilikijski i tu ih je sve krstio Petar episkop.
Gonjen i tu od carskih vlasti, Andrej se sa svojom družinom povukao daleko u jermensku planinu Tavros. Jednom kad su bili na molitvi, stigla ih je rimska vojska i sve ih je posekla. Niko od njih nije ni želeo da se brani, jer su svi bili željni mučeničke smrti za Hrista.
Na tom mestu, gde su se izlili potoci krvi mučenika, pojavio se izvor lekovite vode koja je isceljivala od svake bolesti. Episkop Petar potajno je došao sa svojim ljudima i česno je sahranio mučenike na tom mestu.
Predanje kaže da danas valja otići do crkve i pomoliti se ovom svetitelju za zdravlje dece i ostalih članova porodice.
mondo.rs
