Prehrambene navike ortoreksičara su kompulzivne, regulisane i isplanirane do posljednjeg detalj. Za većinu ljudi konzumacija hrane nije samo puko unošenje hranjivih stvari u organizam, već i čin koji stvara osećaj prijatnosti, ali ima i onih koji sva slatka i masna “zadovoljstva“ izbjegavaju zbog vlastitih principa.
Njihova dijeta se sastoji isključivo od “zdrave“ hrane. Ovakve prehrambene navike znak su ortoreksije nervoze ili jednostavnije – ortoreksija, poremećaj u ishrani koji se odnosi na nezdravu opsesiju “zdravom“ i pravilnom ishranom.
Ovaj pojam dolazi iz grčkog jezika i označava “dobar apetit“, iako bi talan prevod bio “pravilna ishrana“. “Nervoza“ je latinska reč koja upućuje na to da se radi o psihičkom poremećaju, kao što je to slučaj kod anoreksije nervoze i bulimije nervoze.
-Nvike u ishtrani ortoreksičara su kompulzivne, regulisane i isplanirane do posljednjeg detalja – istakla je je nutricionistkinja Elke Binder.
Želja za dobitkom ili gubitkom težine nije nužno ono što ih motiviše. Ljudi koji sistemski odbacuju hranu za koju veruju da je štetna najčešće to rade kako bi sprečili bolesti.
-Žene su puno podložnije ortoreksiji od muškaraca, posebno mlade žene – napomenuo je dr. Johannes Geor Wechlser, predsednik Saveznog udruženja nemačkih nutricionista (BDEM).
Kaže da je to možda podstaknuto idealom ženske lepote u modernom zapadnom društvu koji se propagira na društvenim mrežama i reklamama, a naglasak je na vitkoj i uvežbanoj figuri.
Ovakva ponašanja najčešće se razvijaju postupno.
-Često počne s uvođenjem strogih planova ishrane koji se sprovodi tako što vama bukvalno upravlja aplikacija – kaže Binder.
Ortoreksičar koji prekrši vlastita pravila tako da, na primer pojede pola komada kolača, često će se osjećati krivim i pogrešno misliti da je naštetio svom organizmu.
Ortoreksija može imati razne teške posledice. Iako je fokus na održavanju zdrave ishrane, potpuno izbacivanje nekih vrsta hrane može ishranu učiniti neuravnoteženom i dovesti do pothranjenosti.
Ovo ponašanje trenutno nije formalno prepoznato kao poremećaj ishrane.
-Stručnjaci raspravljaju o tome je li ortoreksija klinički značajna- istaknuo je Wechsler, po čijem mišljenju ona nije ni poremećaj ishrane, ni zavisnost. Umeren oblik ovog ponašanja mogao bi proći kao “hir“, dodao je.
U tim slučajevima, pomoći može neko ko ima opušteniji stav prema hrani.
-Mogao bi to biti njihov partner ili dobar lekar opšte prakse, neko ko će im pomoći da ublaže svoja stroga pravila – tvrdi Wechsler.
Druga stvar je međutim, kada takvo ponašanje uzrokuje patnju ili postane prava opsesija. U tom slučaju, trebalo bi se obratiti psihologu ili psihoterapeutu specijalizovanom za opsesivno-kompulzivna ponašanja.
-Što pre oni koji pate od teškog oblika ortoreksije dobiju pomoć, to će biti bolje za njihov organizam – kazala je Binder.
nsuzivo.rs
