Ne očajavajte, nije lako ali problem vlage u stanu može da se reši. Jedan je pristup ako vlaga prodre u zidove starih podruma, drugi ako su vlažni zidovi zbog nedovoljne toplotne izolacije i loše ventilacije prostora, treći ako se radi o ravnom krovu koji prokišnjava i treba ga popraviti.
Sami stanari su izvor vlage. Da li znate da vazduh u vašem stanu može da primi do 5 litara vode dnevno, koju stvaraju samo stanari?
Vlaga u kući
Živeti u umerenoj klimi i imati četiri godišnja doba sa različitim vremenskim uslovima je sjajno. Ali takvi uslovi, sa kišom, snegom, suncem i promenljivim temperaturama, zahtevaju da zgrade u kojima živimo održavaju idealnu temperaturu i vlažnost.
Postoje dva glavna uzroka vlažnih zidova. Mora se napraviti razlika između vlage uzrokovane curenjem i vlage uzrokovane kondenzacijom. Vlaga usled curenja posledica je loše hidroizolacije, a uglavnom su žute i smeđe mrlje.
Vlaga od kondenzacije je posledica nedovoljne toplotne izolacije i loše ventilacije prostora. Ako zidovi nisu pravilno izvedeni, ako „ne dišu“, u uglovima će biti dosta vlage i kondenzata, što buđ posebno voli. Vlažnost u vašem domu treba da se meri, kako bi se kontrolisala količina energije koja se troši na ventilaciju.
Potrošnja energije u kući biće manja uz korišćenje uređaja za merenje vlage.
Prozori – još jedno kritično mesto
Shodno tome, “krivci” za povećano nakupljanje vlage u stanu su prozori. Redovna ventilacija je važna. Naši domovi su često „dehidrirani” zbog grejanja. Sigurno ste primetili da se u njima skuplja mnogo prašine i da ima mnogo statičkog elektriciteta.
To je zato što novi građevinski materijali za izradu prozora smanjuju gubitke toplote koji su bili uobičajeni kroz stare drvene prozore i vrata koja ne „dišu“. Ako, na primer, ugradimo savršenu novu stolariju, nema više promaja. Toplotno i akustički, dobili ste odličnu izolaciju, ali bez ventilacije.
Zato, ako nemate sofisticirane uređaje koji regulišu razmenu vazduha u vašem prostoru, uradite ono što su radile naše bake – „provetrite“ svoj dom ujutru kada ustanete i pre spavanja. I to čak i ako živite u centru grada zagađenom smogom. Svežina će doneti i udobnost i osećaj topline.
Buđ na spoljnim zidovima znači da morate popraviti fasadu
Iznad i oko prozora, u uglovima prostorije, na unutrašnjoj strani spoljašnjih zidova, buđ će se pojaviti već na početku grejne sezone, ako se prostor koji nije dovoljno toplotno izolovan i ne provetrava.
Prva pomoć protiv plesni, vlage i gljivica
Za borbu protiv ovog problema vodite računa o konačnom rešenju – dobroj izolaciji zidova, plafona, fasade. Najefikasniji način da se rešite postojeće buđi je upotreba 100% alkohola. Ako nemate ili ne možete da dobijete 100% alkohola, stručnjaci preporučuju da koristite najmanje 80% alkohola jer alkohol razblažuje čak i vlagu na koju se nanosi.
Buđava mesta se preporučuje prskati, a ne brisati, kako se spore ne bi dalje širile po stambenom prostoru. Uz odgovarajuću ventilaciju i grejanje, moguće je značajno održavati vlažnost u dozvoljenim granicama. Relativna vlažnost vazduha u stanu treba da bude stalno 65 do 70 odsto.
Veoma je važno da se višak vlage stvoren određenim aktivnostima u stanu (naša tela, pranje, tuširanje, kuvanje i sl.) redovno iznosi napolje provetravanjem prostorija. Ne plašite se hladnog vazduha – to je korisno! Hladan spoljašnji vazduh koji dospe u unutrašnje prostorije prilikom provetravanja kasnije, tokom grejanja, vezuje za sebe vlagu.
Sledeći put kada se otvori prozor, on napušta prostoriju zajedno sa toplim vazduhom. Hladan spoljašnji vazduh koji ulazi u toplu prostoriju može prilično dobro isušiti prostoriju – čak i tokom kišnog vremena. Što je vazduh hladniji, to više vodene pare može da zadrži. Zbog toga je provetravanjem hladnim vazduhom zimi moguće ukloniti više vlage iz prostorije nego leti.
alo.rs
