Milan je naslednik posla koji ne bira mnogo mladih ljudi danas. Njegove cipele možete videti na ljudima koji znaju da “ponesu” stil, a uskoro ćemo u njegovoj radnji moći da vidimo i crno-bele cipele, poput muzejskog eksponata, urađene po uzoru na one koje su se nosile u Americi sredinom prošlog veka. Dobrodošli u obuću “Raša”
-Postojimo 35 godina. Ljudi su nam se stalno vraćali, mnogo Novosađana zna za nas. Naša ideja je bila da na prvom mestu uvek bude kvalitet i biće u narednom periodu kada ćemo raditi manje serije- započinje Milan svoju porodičnu priču.
Naš sagovornik ističe da sve može da se napravi, ali da derbi i oksford modeli traju već 100, 200 godina i još će toliko postojati.
-Tržište nema šta više da izmisli. Mi za to nemamo potrebu. Sada su moderni debeli đonovi i svi prave šarene cipele, ali ljudi moraju pre svega da imaju kvalitetnu crnu, braon, teget cipelu. Ljudi će više težiti prema klasici- naglasio je i dodao da su prevare na svakom koraku, a najviše reklamacija u industriji ide na patike.
-Gajim veliku ljubav prema cipelama i gledam ih kao nešto posebno. Tržište je preplavljeno obućom od recikliranih materijala i zdravlje je vrlo bitan faktor kod odabira obuće. Mlade devojke imaju mnogo problema sa stopalima zbog nekvalitetne obuće, amuškarci sve više nose patike koje su predviđene samo za sport. Bitnije je šta je unutra, nego spolja, te da ona bude kožna i da noga diše. Sintetička cipela neće moći da se formira. Koža mora da pokaže reakciju i boru, to je prirodni materijal. Imam nadu da se ljudi vraćaju sve više kvalitetnijim stvarima i ručnom radu, zato se kaže “Nisam bogat da kupujem jeftine stvari”.
Mušterije se u “Rašu” vraćaju i sa njima se pravi prijateljski odnos, a pruža sigurnost i kvalitet. U proizvodnji radi četvoro ljudi i sve se zasniva na porodičnom biznisu.
-Kada dugo poznajemo mušteriju imamo prostora da im kažemo da neke cipele nisu za njih, a da se ne naljute. Mi cipele ne posmatramo samo kao robu, ne želimo da nam neko izađe iz radnje a da obe strane nisu zadovoljne. Mi smo ti koji se bave ovim poslom i oni treba da nam veruju.
Milan je dao i savete za održavanje cipela. Određene vrste kože zahtevaju određenu negu- kada je glat koža u pitanju ona se sa imalinom namaže, sačeka se dvadesetak minuta a zatim se drugom četkom, ili najlon čarapom, izglanca.
-Ako je antilop materijal postoje gumene četkice koje služe za čišćenje. Ako pokisnu treba ih ostaviti da se prirodno očiste, nikako ih ostavljati ispod radijatora. Moraju se nositi kod obućara redovno, kako bi se radile pete i gumeni poluđon. Kao mali servis na kolima- da se zameni unutra tabanica i što ih više održavate duže će trajati. Kao što naša koža mora da se održava, isto je i sa ovom.
Novosađani ne odstupaju od klasike, ali ni ne prezaju da obuju nešto drugačiji dizajn. Mali procenat sugrađana zna da “nosi” ovu obuću po više faktora, reči su ovog majstora svog zanata.
-Non-stop gledam kada šetam gradom ko kakvu obuću nosi. Nije samo kod mene, to je i kod moje supruge, koja radi kao profesor u školi. Žene imaju raznoliku obuću i vode računa i o kvalitetu. Posebno me boli što je kod muškaraca jako loše stanje, jer su to uglavnom patike. Ljudi i od 20 i od 50 godina nose iste patike.
-Raša je moj otac i po njemu je firma dobila ime i po njegovom nadimku će nositi ime sve dok postoji. Njega više nema, a brend i dalje živi kroz njegovo ime- zaključio je Milan.
Ivona Karan
Jel ovo vasa novinarka ili ste pokupili vest? Uopste ne izgleda lose, ne znam sta trazi na SNS Uzivo… 🙂