Počeo je drugi period godine kada su aktivni krpelji, a koji ako su zaraženi mogu da prenesu lajmsku bolest, bakterijsku infekciju. Da bi se osoba zarazila, krpelj mora da provede najmanje 24 sata na koži, a kako iz Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” navode do infekcije najčešće dolazi kada krpelj provede više od 36 sati na koži čoveka.
“Polovina osoba koje se jave sa simptomima lajmske bolesti nikada ne vidi krpelja, iz razloga što postoje tri razvojna oblika krpelja (larva, nimfa i adult) od koji su prva dva oblika veoma malih dimenzija i osobe ih neprimetno skinu sa kože”, navode iz “Batuta”. Objašnjavaju da postoje tri faze bolesti: rana lokalizovana, u vidu crvenila koje se širi, uz pojavu simptоmа sličnih gripu (glаvоbоljа, grоznicа, mаlакsаlоst, bоlоvi u zglоbоvimа), zatim rana diseminovana, u kojoj dolazi do širenja bolesti, kada se mogu javiti meningitis, paraliza lica, lajm karditis (upala srčanog mišića), i poslednja – kasna diseminovana, kada se javljaju kasna neuroborelioza (bolest centralnog i perifernog nervnog sistema) i lajm artritis (upala zglobova).
Prva faza traje mesec dana, druga se razvija do trećeg meseca, a treća faza dolazi nakon tri meseca od uboda zaraženog krpelja.
“Teži oblici neuroborelioze su veoma retki. Lajmska bolest nije bolest od koje se umire, ali može da dovede do invaliditeta i znatno smanji kvalitet života, ukoliko se ne leči na vreme. Moramo da naglasimo da je lajmska bolest izlečivo oboljenje ukoliko se prepozna i leči na vreme”, ističu u Institutu “Batut” uz napomenu da se prvi simptomi beleže u periodu od tri do 30 dana, a najčešće od sedam do 14 dana.
Hoće li Srbija uvesti vakcinu?
Vakcina protiv lajmske bolesti na postoji. Ipak, poznata američka kompanija “Fajzer” radi na njoj i ispitivanje je u odmakloj fazi u SAD i Evropi, međutim, u Institutu “Batut” kažu da se za sada ne očekuje njena primena u Srbiji.
“Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Pravilnikom o imunizaciji i načinu zaštite lekovima definisane su zarazne bolesti protiv kojih se sprovodi obavezna, odnosno preporučena imunizacija. Lajmska bolest nije među navedenim bolestima, a takođe, imajući u vidu da je najavljen tek početak treće faze kliničke studije od strane proizvođača vakcine za sada se ne očekuje primena navedene vakcine u Srbiji”, stoji u odgovoru.
Inače, lајmsка bоlеst оtкrivеnа је 1975. gоdinе u grаdu Lajm, u Коnекtiкаtu u SAD, а u nаšој zеmlji оtкrivеnа је аprilа mеsеcа 1987. gоdinе nа pоdručјu Bеоgrаdа. Reč je o sistemskom oboljenju koje posebno napada коžu, nеrvni sistеm, zglоbоvе i srcе. Prema nezvaničnim podacima, svaka sedma osoba na svetu imala je lajmsku bolest u nekom trenutku života, što je gotovo 15 odsto populacije.Prema poslednjim podacima “Batuta”, u 2017. godini u Republici Srbiji prijavljeno je ukupno 544 slučaja Lajmske bolesti (4,4 na 100.000 populacije), od čega u centralnoj Srbiji 223 obolelih (4.0/100.000), a u Vojvodini 88 slučajeva (4.7/100.000).
mondo/telegraf
