Danas slavimo svetog Stefana i Jelenu Štiljanović. Blaženi knez Stefan Štiljanović, poreklom iz srpskog plemena Paštrovića, južno od Huma, sa crnogorskog primorja, rođen je od pravoslavnih i blagočestivih roditelja i odgajen u svakoj dobroj nauci Gospodnjoj.
U našoj tradiciji prikazan je kao najuzorniji hrišćanski vladar, koii je čiono plemenita dela i junačku se borio protiv Turaka.
Još kao mlad pokazao se kao veoma bogoljubiv i čovekoljubiv i starao se da srce svoje svagda ima upravljeno ka Gospodu. Kada je pak odrastao on je usrdno revnovao u delatnom ispunjavanju volje Božje, kojoj se učio iz Svetog Pisma.
Otišavši iz svog rodnog kraja u Srem (krajem 15. ili početkom 16. veka), on postade despot Srpski i dobi na upravu mesto Morović u Sremu, gde od tada beše njegovo sedište. Pravedni Stefan se i ovde, kao i svuda do sada, uklanjaše od svakoga zla i činjaše svome narodu mnoga dobra.
Ne zna se kada je Stefan Štiljanović rođen, poznata je samo godina smrti, 1543. Bio je poslednji knez paštrovski, dobrotvor i srpski svetitelj. Poreklo vodi iz Primorja, iz Paštrovića. Imanje je ostavio svom narodu i otišao u Srem 1498. godine zbog sukoba sa Mlečanima.
U Sremu stolovao je u gradu Moroviću. Narodna tradicija prikazuje despota Stefana Štiljanovića kao najuzornijeg hrišćanskog vladara i za njega vezuje mnogobrojna plemenita dela, kao i junačku borbu protiv Turaka.
Prilikom borbe za ugarski presto između kralja Ferdinanda i vojvode Zapolje, našao se na strani Ferdinandovoj. Od Ferdinanda je dobio imanja u virovitičkoj županiji kao i grad Valpovo gde je vladao.
Iako beše opasan vlašću, on nikada ne zaboravljaše činiti pravdu. No vremena u kojima on upravljaše behu vrlo teška, i neprilike pritiskivahu njega i njegov narod sa svake strane. Pravedni Božji rodoljub, ovaj divni knez i despot Srpski može se zaista usporediti sa svetim Aleksandrom Nevskim ili sa svetim Jovanom Vladimirom.
Smatra se da je umro, najverovatnije, oko 1543. godine. Sahranjen je u manastiru Šišatovcu u Sremu, a od SPC je uvršten je u red svetitelja. U jesen, 17. oktobra svake godine se pominje i slavi njegovo ime.
Na grobu njegovom pojavljivala se noću svetlost, prema kojoj su i pronađene njegove svete mošti, koje su dugo počivale u fruškogorskom manastiru Šišatovcu, pa su za vreme drugog svetskog rata prenete u Beograd i položene u Sabornu crkvu pored tela kneza Lazara. Njegova žena Jelena videći netljene mošti Stefanove i čudesa od istih zamonaši se i predade podvigu do smrti.
Na današnji dan vernici treba da se pomole ovim rečima:
Na Zemlji si premudrošću stekao slavu, bogatstvo tvoje Gospodu predavši, i On te je među nebeske žitelje naselio. Telo tvoje, sveti, na zemlji je sačuvao netruležno, jer si u celomudrenosti i čistoti pravedno poživeo: Zato sa slobodom moli Boga da nas spase, Sveti Stefane.
Jelena Štiljanović, monaško ime Jelisaveta je srpska kneginja i svetiteljka. Bila je supruga kneza Stefana Štiljanovića. Posle njegove smrti pobegla je od Turaka u Nemačku. Kada je saznala da su pronađene mošti njenog muža, Jelena je došla u manastir Šišatovac da im se pokloni. Tu se i zamonašila pod imenom Jelisaveta. Preminula je oko 1546. godine.
Kako običaji nalažu, danas treba da uradite bar jedno dobro delo i time ispoštujete srspku tradiciju i sećanje na Stefana i Jelenu Štiljanović.
mondo.rs
