Romanopisac Stiven King, takozvani ‘Kralj horora’, spavao je na transatlantskom letu za London kada je imao noćnu moru o ludoj ženi koja je držala u zatočeništvu i unakazila svog omiljenog pisca. Rezultat je bio bestseler “Mizeri”, a kasnije i film koji je dobio Oskara za Keti Bejts za njenu jezivu ulogu lude žene.
Bez obzira koliko vas noćna mora uznemiri, potrese ili promeni, one u velikoj meri ostaju misterija. Izvor njihove uznemirujuće moći je teško odrediti i kvantifikovati, piše Dejli mejl. Oni su subjektivni, privatni, vizuelni i emocionalni tobogani koji se doživljavaju tokom spavanja i procenjuju naša subjektivna svest kada smo budni.
Koliko naučnici mogu da kažu, ovakvi snovi su univerzalni i oduvek su bili deo ljudskog stanja i svi ih imaju. Njihove teme takođe nisu nasumične, već predvidljive. Pet najčešćih tema širom sveta i tokom vremena su iste – neuspeh i bespomoćnost, fizička agresija, nesreće, progon i zabrinutost za zdravlje ili smrt.
U noćnim morama se više pojavljuju nepoznati likovi nego u normalnim snovima, koji su obično ispunjeni ljudima koje poznajemo. Na prvi pogled, noćne more nemaju smisla. Oni su najintenzivniji od naših snova i najteže ih je zaboraviti.
Ali koliko god da jesu zabrinjavajuće, one su od vitalnog značaja za naš razvoj na načine koje možda nikada niste ni zamislili. Oni mogu biti čak i korisni, jer treniraju um.
Istraživanja su pokazala da u detinjstvu doživljavamo pet puta više noćnih mora nego kada smo odrasli i češće ih sanjaju devojčice. U svim kulturama, deca sanjaju čudovišta, demone i natprirodna bića.
Za one koje muče česte noćne more, ključno pitanje je šta mogu učiniti da ih minimiziraju i, po mogućnosti, potpuno zaustave.
U danu nakon noćne more, većina ljudi je anksioznija. U jednoj studiji, medicinske sestre su imale više noćnih mora nakon stresnog dana i stresnijih dana nakon noćnih mora. Bio je to začarani krug.
Da bismo se uhvatili u koštac sa noćnim morama koje se ponavljaju, prvo moramo da zapamtimo da su snovi izvanredan čin mašte.
Kada sanjamo, naša pažnja je okrenuta ka unutra i mreža mašte u našem mozgu se aktivira. Ali, to ne znači da funkcioniše autonomno- to je proizvod našeg mozga i na njega utiče naše stanje uma. To znači da možemo da igramo aktivnu ulogu u našim snovima kroz autosugestiju, ili inkubaciju snova, da usmeravamo snove u određenom pravcu.
Ovako to funkcioniše: dok idete na spavanje, jednostavno dajte verbalnu izjavu: ‘Želim da sanjam o X.’ Još bolje, stvorite mentalnu sliku osobe ili pitanja o kojoj želite da sanjate. Pored svog kreveta možete postaviti i sliku o kome ili o čemu želite da sanjate, te zapišite.
nsuzivo.rs
