Moć animalnog magnetizma spojila je bezbroj parova, ali kada je u pitanju zaljubljivanje, naučnici kažu da nema mnogo istine u staroj izreci da se suprotnosti privlače.
Naučnici otkrivaju da većina partnera ima zajedničke osobine, uključujući političke stavove, nivo obrazovanja i navike u konzumaciji alkohola.
Studija o romantičnim vezama otkrila je da su za više od 80 odsto analiziranih osobina – od pogleda na političke prilike do stava prema uzimanju droge i uzrasta u kojem su prvi put imali seksualne odnose – partneri često bili izuzetno slični.
Tanja Horvic, student doktorskih studija na Univerzitetu Kolorado Boulder, u SAD, i vodeći autor studije objavljene u časopisu Nature Human Behaviour, rekla je da bi ovde pre moglo da se kaže da svaka ptica svome jatu leti.
Prema rezultatima istraživanja, između 82 i 89 odsto ispitivanih osobina bilo je slično kod partnera, a samo tri odsto je rangirano kao suštinski različito.
Za potrebe studije, naučnici su analizirali prethodna istraživanja o stepenu sličnosti kod parova. U gotovo 200 radova pokrivene su 22 osobine, a posmatrani su milioni muško-ženskih partnerstava od 1903. godine.
Stručni tim zatim je nastavio rad analizom 133 osobine kod skoro 80.000 parova suprotnog pola upisanih u projekat UK Biobank. Pošto se ponašanje može razlikovati za istopolne parove, naučnici istražuju ove odnose odvojeno. U oba dela rada, partneri su se uglavnom podudarali u nizu osobina, uključujući političke i verske stavove, nivoe obrazovanja i neke faktore koeficijenta inteligencije.
Strastveni pušači, teški alkoholičari i oni koji ne konzumiraju alkoholna pića uopšte, imali su tendenciju da se udružuju sa ljudima koji dele njihove navike.
Međutim, nije kod parova podudarnost bila visoka na svim frontovima. Visina, težina, zdravstveni problemi i osobine ličnosti su se razlikovale među partnerima. Ekstroverti, na primer, ne teže partnerstvu sa drugim ekstrovertnim osobama.
Horvic situaciju poredi sa bacanjem novčića. Partneri često imaju sličnu godinu rođenja, a pokazali su sličnosti u pogledu manje dobro proučenih osobina, kao što je koliko su seksualnih partnera imali i da li su bili dojeni kao bebe.
U slučajevima kada se činilo da se suprotnosti privlače, veze su često bile slabe i nesigurne. Ovo je bilo primetno kod ranoranilaca koji su u vezi sa noćnim pticama, levorukih sa deesnorukim i onih koji imaju tendenciju da brinu sa onima koji to ne čine.
„Čak i u situacijama u kojima se osećamo kao da imamo izbor u vezi sa našim odnosima, možda postoje mehanizmi koji se dešavaju iza kulisa kojih nismo u potpunosti svesni“, naglasila je Tanja Horvic.
Naučni rad zasniva se i na prethodnim studijama koje sugerišu da romantični partneri često dele osnovna uverenja, vrednosti i hobije, kao što se može očekivati.
Odnosi zasnovani na zajedničkim osnovama mogu nastati kada ljudi odrastaju u istoj oblasti, druže se sa uskom grupom prijatelja ili postaju sličniji što duže provode zajedno.
Ulazak u vezu na temelju sličnosti moglo bi imati posledice, primećuju istraživači. Na primer, ako se visoki ljudi uparuju sa drugim višim osobama, a niži ljudi sa drugim niskim, generacije koje dolaze bi mogle imati više pojedinaca u ekstremnim vrednostima visine populacije.
Isto važi i za društvene navike i druge osobine. Neke studije sugerišu da se ljudi sve više uparuju u skladu sa obrazovnom pozadinom, što izaziva zabrinutost zbog širenja socioekonomske podele.
rts.rs
