Miholjdansko leto počinje, po starinskom verovanju, još na praznik Svetog Jovana Bogoslova, a karakteriše ga najčešće toplo vreme koje traje bar do Miholjdana, 12. oktobra. Tog dana pravoslavci slave Svetog Kirjaka Otšelnika, monaha koji je bio pravi uzor po hrišćanskim vrlinama.
Običaj je da se tog dana ne radi u kući, ali su dozvoljeni svi poslovi u dvorištu i bašti. Topli dani koje u narodu zovu i “sirotinjsko leto” namenjeni su onima koji od rada kod bogatih nisu uspeli da završe svoje poslove pred zimu. Zato se sada mogu da unose i pakuju drva, sređuju dvorište i čiste baštu.
Pošto su svi bili zauzeti na ovaj dan, uvrežilo se mišljenje da se ne valja organizovati svadbe. Od kuće se odlazilo samo na “udovičke mobe”, gde su se svi okupljali da pomognu ženi koja je ostala bez muža.
Takva pomoć je, smatralo se, mogla da privuče sreću u svačiju kuću, jer se verovalo da se “dobro dobrim vraća”.
Sveti Kirjak je zaštitnik i slava mnogih srpskih domova. Monasi su ga poštovali kao iscelitelja i utešitelja bolesnih i nevoljnih a, po predanju, poživeo je 109 godina.
espreso / Lepa&Srećna
Zašto onda sveštenici zakazuju crkvena venčanja na Miholjdan?