Srpska pravoslavna crkva sutra slavi praznik posvećen sećanju na Svetog apostola Kodrata, učenog i mudrog svetitelja iz 1. veka nove ere.
Sveti apostol Kodrat jedan je od manje poznatih apostola ranog hrišćanstva, a informacije o njemu prilično su oskudne.
Prema legendi, osim dvanaest velikih apostola koji su poznavali Isusa Hrista i bili njegovi prvi učenici, Bog je izabrao još sedamdeset drugih apostola koji će propovedati Jevanđelja i širiti hrišćanstvo. Jedan od tih “malih apostola” bio je i Sveti apostol Kodrat Atinski.
Iz života ovog svetitelja ostalo je zabeleženo da je bio jedan od najučenijih i najmudrijih ljudi svog doba. U njegovom živopisu je zapisano da Sveti Kodrat “beše kao zvezda jutarnja posredi oblaka”.
Bio je episkop prvo u Atini, a nakon toga u Magneziji. Prema hrišćanskom predanju, upravo je Sveti Kodrat napisao odbranu hrišćanstva i predao je caru Hadrijanu. Legenda kaže da je ovaj spis ostavio toliki utisak na cara da je ovaj naredio da se hrišćani više ne progone osim ako ne postoji jasna krivica pojedinca.
Međutim, koliko je Sveti Kodrat bio omiljen među hrišćanima, toliko ga neznabošci nisu voleli. Najpre je kamenovan, a onda bačen u tamnicu gde mu nije davana hrana sve dok nije umro od gladi oko 130. godine.
Sveti Kodrat smatra se zaštitnikom učenih ljudi. Oni koji žele da dobiju deo njegove mudrosti na sutrašnji dan treba da mu u crkvi zapale sveću i posvete ovu molitvu:
“Apostole Sveti Kodrate, moli Milostivoga Boga da oproštaj grehova podari dušama našim”.
