Претрага
Претрага
Close this search box.

SVAKI UMOR DUŽI OD 3 MESECA JE PROBLEM! Prolećni i hronični nisu isti, Srbi spremni da napuste poslove i studije

Foto: Pexels

Evropska istraživanja su pokazala da se polovina stanovnika starog kontinenta suočava sa fenomenom poznatim kao “prolećni umor”. U Srbiji, svaka peta osoba reaguje na promene vremenskih uslova. Prof. dr Branislav Milovanović, kardiolog i šef Neurokardiološke laboratorije bolničkog centra “Dedinje”, u emisiji “Uranak” na televiziji K1 objašnjava da li je prolećni umor zaista bolest ili je samo mit, kao i kako utiče na naš organizam.

“Imate umor kao umor, a imate i bolest. Bolest ima različite stepene. Postoji veliko nerazumevanje i to treba stvarno diferencirati. Imate klasičan umor ako puno radite, pa se ne naspavate. Takođe, imate i prolećni umor kada su promene godišnjih doba prisutne u tom periodu i to su neka normalna fiziološka stanja. Svi smo mi meteoropate donekle i prolazimo kroz te razne cikluse. Imate i patološka stanja koja mogu da budu vrlo ozbiljna. Imate postvirusni sindrom umora ili sindrom hroničnog umora, imate postkovid sindrom i postinfektivne sindrome”, kaže prof. dr Branislav Milovanović i dodaje:

“Sindrom hroničnog umora je ozbiljno oboljenje u trećem i četvrtom stepenu. Postoje određeni kriterijumi koji određuju takvo stanje. Simptomi su kada osećate umor koji traje duže od tri meseca i koji vam remeti život, imate poremećaj spavanja, osećate umor posle fizičkog napora i ne možete da se odmorite, to su znaci. Ključna stvar su kognitivni problemi, posebno kod mladih ljudi. Primećujete da imate problem sa pamćenjem, koncentracijom, konfuzni ste, ne možete da se setite reči“, kaže prof. dr Milovanović.

Foto: Contry Living Magazine

“Ljudi često zbog takvih stanja napuštaju poslove, studije, jer im niko ne veruje. Dešava se da odete kod lekara i prođete kompletnu dijagnostiku i ne nađe se ništa, ali pošto ste u tom periodu zbog tog stanja dobili anksioznost, fobije, strahove, pošalju vas kod psihijatra i onda dobijete neku terapiju od njega, što može da bude slepa ulica. Problem je što vi i dalje imate organski problem, a on je na nivou organela koje proizvode energiju – mitohondrije. Dolazi do problema sa kapacitetom energije, a jedina dijagnostika koja to može da dokaže je neurokardiološko testiranje gde mi vidimo sa 17 testova da postoji organsko teško oštećenje tog nervnog sistema, koje reguliše rad svih organa”, kaže doktor.

Preventiva

“Šifra ove bolesti postoji od 1969. godine, a naziv bolesti je promenjen prošle godine. Najvažnije je da zaustavimo proces od tog prvog stepena kada smo umorni, da ne pređemo u drugi stepen kada ne možemo da radimo i vežemo se za kuću. Svaki umor koji traje duže od tri meseca, a javlja se posle neke infekcije koja je produžena, već predstavlja problem. To lekar opšte prakse mora da zna, jer ako se ne prepozna na vreme, pravi se veliki problem”, objašnjava doktor.

Lečenje

“Sindrom hroničnog umora je tip postkovida, jer on može upravo da se razvije u tu bolest. To je umetnost lečenja. Prvo morate da uspostavite dijagnozu i da se ispita da li je u pitanju hronična faza lajmske bolesti, postkovid, hronični umor, a onda da se odredi tip oštećenja. Uzrok su najčešće virusne infekcije, koju izazivaju bakterije, zbog čega dolazi do postinfektivnog sindroma. Takođe, može doći i do krize svesti, koju morate da lečite i na kraju morate da se posvetite lečenju morate da lečite te mitohondrije, jer pacijenti nemaju energije. To je multidisciplinovan pristup lečenju. Mora da postoji kompleksno znanje”, ističe dr Milovanović i dodaje da je Institut “Dedinje” postao jedini za krizu svesti. “Mi smo jedini centar u regionu i jedini centar u svetu gde možemo da testiramo invazivnog i neinvazivnog pacijenta”, zaključio je prof. dr Branislav Miliovanović u emisiji “Uranak” na televiziji K1.

mondo

 

Tagovi:

0 Komentara
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare

Povezane vesti