Za samo četiri dana Lika, Banija, Kordun i Severna Dalmacija ostali su bez Srba. Za 220.000 njih počeo je put u nepoznato. Danima su u nepreglednoj koloni putovali ka Srbiji i Republici Srpskoj usput vređani, napadani i ubijani.
Ljude iz kolone put je odveo na sve strane sveta, dobar deo u Busije koje još zovu Krajina na kraju grada. U tom naselju koliko god godina da prođe čuva se svaka slika zavičaja.
Neselje Busije među retkima je u Srbije koje zna tačan datum svog nastanka 1997. godine naselili su ga prognani Srbi iz Hrvatske.
Jovo Vučenović je do Oluje živeo u Kninu. U koloni je došao u Srbiju, misleći da će se brzo vratiti u zavičaj.
– To je bila reka bez povratka – kaže Vučenović, koji nazad nije mogao pa je tako u Busijama napravio novu kući, sazidanu od znoja, suza i mobe. Zavičaj mi je i dalje u duši, a telo u Srbiji.
“Nekad bi ne znam šta dao da odem u zavičaj i da tamo skoknem u jezero gde mi je selo, da se opustim…”
Jagoda Radivojević novi život počela je prvo u Obrenovcu da bi se 2000. godine preselila u Busije. Nedostaje joj život pre rata u Hrvatskoj. Ipak, kako kaže, tamo je rođena.
– I danas kažem, tamo kod kuće…i svi koji idu tamo kažu da su prošli pored moje kuće, a to sada više nije moja kuća – dodaje Jagoda.
U naselju nadomak Beograda, gotovo da nema rođenog Beograđanina.
Sreten Rodić u Busije je došao iz Splita, Željko Bursać iz Ličke Kadrme. Rat ih je razdvojio sa porodicama, a ponovo spojile Busije.
– Nas Srbe spajaju dobri ljudi. Ponosim se Busijama – kaže Rodić.
Željko navodi da je sada sve nekako “leglo”, ima dvoje dece i petoro unučadi.
– Mi smo se dobro uklopili, a najpre smo slobodni – dodaje on.
Većina meštana Busija bila je avgusta 1995. godine u koloni koja je Baniju, Kordun i Liku. Malo ko se danas vraća u svoja rodna mesta.
Prečica do Korduna
Prečica do Korduna ovde ipak postoji i vodi do restorana gde se čuva krajiška tradicija.
Mira Malbaša, vlasnica ovog restorana, kaže da su u Baniji od 1995. godine.
Njen sin Petar, rođen 24. juna te godine, bio beba kada su stigli.
– Tužna je to priča, ali živi smo, zdravi, radimo…- dodaje Mira, a njen sin kaže da su Busije dobre za život, a svakao bolje nego da su ostali u Kordunu.
Busije kriju oko 5.000 sličnih priča, spomenik na ulasku u naselje podseća da je Busije stvorila Oluja.
U otvorenoj knjizi možda su slova već izbledela, a sećanje na 1995. godinu neće nikada.
pink.rs/nsuzivo.rs
