U Beogradu je danas održana online konferencija posvećena srpskom zdravstvu, pod nazivom “Zdravstvo u Republici Srbiji posle pandemije“.
Na konferenciji, koju su organizovale kompanije Color Media Communications i Flagship Public Affairs, se razgovaralo o aktuelnim temama od značaja za zdravstveni sistem Srbije, u kom pravcu će se razvijati zdravstvo nakon COVID-a 19, kako nam je pandemija pomogla da shvatimo važnost inovacija, i kako poboljšati integraciju sva tri nivoa zdravstvene zaštite.
Konferenciju je otvorio predsednik Srbije, Aleksandar Vučić koji je tom prilikom istakao:
“Prvi izazovi sa kojima smo se suočili, su bili politički izazovi, izazovi solidarnosti. Šta god da danas kažem, kako je ta solidarnost funkcionisala na fantastičnom nivou, to prosto nije istina. Rekao sam već da nije bilo zemje koja je mogla da bude dovoljno dobro pripremljena. Pripremljeni ste onoliko koliko vam je zdravstvo snažno. U tom smislu zadovoljan sam i ponosan na lekare, to nije politička floskula, na medicinske sestre i tehničko osoblje koji su radili težak i odgovoran posao. Naša ekonomija je bila pripremljena, naša ekonomija je bila u boljem stanju. Kad kažem ekonomija, mislim na javne finansije. Nismo mi bogatiji od mnogih zapadnih zemalja ali naše javne finansije su bile u boljem stanju“, istakao je predsednik.
Vučić je posebno naglasio: “Mnogo toga može još da se ispravi, mnogo toga možemo da unapredimo, ogroman novac trošimo na zdravstvo, ne zaboravite svi da je zdravstvo više od petine našeg ukupnog budžeta a sada sa svim ovim izdvajanjima doći će do četvrtine, možda preći četvrtinu, doći do možda i 29% potrošenog novca iz celog budžeta. To dalje znači da ćemo morati još više da ulažemo, da ćemo morati da brinemo ne samo o našim roditeljima, o našim starima već i o deci, o svima i zato nećemo stati na tome“, podvlači Vučić.
Predsednik je dodao i da se ne stide neznanja i grešaka, naprotiv, spremni su da ih ispravljaju, da mnogo toga promene kako bi u budućnosti bili još uspešniji i da je to zadatak svakoga od nas ko brine za budućnost Srbije.
Na konferenciji se zatim pristunima obratio i ministar zdravlja Zlatibor Lončar, istakavši tom prilikom da Srbija i njen zdravstveni sistem nije doživeo da se pacijenti nalaze po hodnicima, da se bira između pacijenata, ko je mlađi, ko će biti na respiratoru a koga će skinuti sa respiratora. Ministar Lončar podvlači: “Mislim da smo pokazali i da smo dokazali da smo jedan ozbiljan zdravstveni sistem, da je vredelo sve ono ulaganje, sve ono što smo radili do sada a i pokazalo je što smo uradili i što smo napravili viziju koju smo sproveli, koja je dala rezultate.”
Ministar je posebno istakao: “Mi se nećemo opuštati, mi ćemo nastaviti dalje da radimo, jer kao što znate Korona virus je tu sa nama, moramo da živimo sa njim i moramo da prilagodimo sve naše aktivnosti, da budemo maksimalno bezbedni da bi mogli da sprovodimo sve ono što je neophodno i što želimo. Zlatibor Lončar se na kraju zahvalio organizatorima, podvukavši Nama je potrebna nova generacija, potrebno je novo razmišljanje, potreban je novi sistem rada i to je ono što se očekuje od njih; da sve te stvari promene, da ih podignu na najviši nivo, da ovaj system može da odreaguje kako je neophodno. Još jednom hvala vam što ste organizovali ovakav skup, što razmišljate o budućnosti. Na nama je da dokažemo da smo iz ovoga izvukli pouke, da smo izašli iskusniji i da ćemo sve to moći da primenimo u budućnosti”, zaključio je ministar zdravlja Zlatibor Lončar.
Prvi panel je bio posvećen temi “Nova Normalnost posle Covida-19 i pravac razvoja zdravstva”. Učesnici tog panela su istakli važnost saradnje institucija, organizacija i svih nivoa zaštite u Srbiji.
Pokrajinski sekretar Zoran Gojković posebno je istakao važnost pripremljenosti na krizne situacije. Konstatovao je da je Vojvodina imala najbolji rezultat po svim parametrima, kako u broju registrovanih slučajeva, tako i u stopi mortaliteta, ali i u tome što nisu imali zaraženih zdravstvenih radnika, svega dvoje i to onih koji su se inficirali van zdravstvenih ustanova u kojima rade, ali nije bilo ni masovnog zaražavanja u ustanovama socijalne zaštite. Poentirao je sledeće: “Ne samo Vojvodina, cela Srbija je ostvarila jedan impresivan rezultat. Imali smo dobar odgovor sistema, mnogo dobro pripremljene zdravstvene radnike za ove teške promene koje su se dešavale iz dana u dan. Vrlo je nespecifično raditi u takvim uslovima i resetovati zdravstveni sistem. Mi smo narod koji je veoma prilagodljiv i imamo izuzetan smisao za improvizaciju. Ovakve krize su upravo pokazatelj da smo spremni da se uhvatimo u koštac sa problemima”.
Ređina de Dominićis, direktorka Unicefa za Srbiju govorila je o tome kakvu normalnost možemo očekivati kada su u pitanju deca i njihove porodice posle Covida-19 i kakvu bi ulogu zdravstveni sistem trebalo da odigra u ovom periodu oporavka
Dubravka Negre, šefica kancelarije Evropske Investicione banke za Zapadni Balkan, ovom prilikom istakla je sledeće: “Nama je drago što je Srbija na vreme prepoznala značaj ulaganja u zdravstveni sistem, zahvaljujući tome i spašen je veliki broj života za vreme ove pandemije. Naša institucija ulaže u zdravstveni sektor u Srbiji još od 2004 godine . To je prva zelja u regionu u kojoj smo počeli sa ulaganjem u zdravstveni sektor. Mi smo do sada uložili 250 miliona evra u srpsko zdravstvo čime je opremljeno i renovirano 20 regionalnih bolnica”. Una Ljubičić, predsednica Saveza za zdravstvo NALED izjavila je sledeće: “Siva knjiga zdravstva je rezultat našeg višemesečnog rada. Knjiga je prva publikacija ove vrste koja predstavlja 50 preporuka za unapređenje zdravstva. Iako je zdravstveni sistem u Srbiji odreagovao na zavidan način , uvek postoji prostor za unapređenje . Jedan od tih prostora smo i videli upravo u saradnji između javnog sektora i privatnog sektora.”
Drugi panel “Inovacije i COVID – kako nam je COVID pomogao da shvatimo važnost inovacija“ bio je posvećen značaju i neophodnosti primene inovacija u medicini.
Tom prikom Prof. dr Sanja Radojević Škodrić, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje istakla je sledeće: “Iz ove situacije pandemije izašli smo sa ogromnim iskustvom i definisanim ciljevima. Ono što je jako važno to je postavljanje strategije. Morali smo da pratimo i stanje u zemljama regiona , ali i u celom svetu. Nestašicu lekova uspeli smo da izbegnemo zahvaljujući upravo jakoj ekonomiji Srbije , kako je predsednik države i rekao.”
Bojan Trkulja, direktor u Udruženju proizvođača inovativnih lekova INOVIA izjavio je: “U uslovima pandemije , kada se javlja ogroman dodatni pritisak na zdravstvene resurse , sve više se ističe značaj upravo onih medicinskih procedura koje poboljšavaju efikasnost lečenja. Upravo tu ogroman značaj imaju inovativni lekovi. Kada zahvaljujući inovativnoj terapiji možemo da da produžimo život pacijenata , kada im poboljšamo kvalitet života , uticaj na pojedinačnog pacijenata je nemerljiv.”
Aleksandar Tripković, direktor kompanije AstraZeneca za Srbiju izjavio je: “Mogu da kazem da sam ponosan što je AstraZeneca lider u jednom izazovnom i slobodno mogu reći spasonosnom projektu po ceo svet, a to je razvoj vakcine za COVID-19 zajedno sa Univerzitetom u Oksfordu”.
“Danas, u svetlu aktuelne COVID-19 pandemije, podaci su nam pokazali koliko su pacijenti sa dijabetesom ozbiljno ugrožena populacija. Podaci iz studije radjene u Italiji, SAD i UK kazu da od 32% do 35.5% pacijenata koji su preminuli od COVID imali su dijabetes”.
Dr Siniša Radulović, naučni savetnik, farmakolog istakao je neophodnost redovnog javljanja lekarima kada su onkološki pacijenti u pitanju:
“Apelovao bih na onkološke pacijente da ne odlažu javljanje lekaru jer rak ne zna sta je socijalna distanca i nije dobro plašiti se korone više nego raka. Dijagnostika i lečenje se ne smeju ostaviti za period kada prođe kriza zbog koronavirusa.”
Kompletan snimak konferencije možete pogledati na Jutjub kanalu Color Media Communications na sledećem linku
Autor: nsuzivo.rs
