Ovo neće biti rekordna godina po prinosu kukuruza, ali su ratari u većem delu južnog Banata zadovoljni rodom koji se u proseku kreće oko sedam tona po hektaru.
Prinosi na oko 70.000 hektara pod kukuruzom variraju od jedva pet tona po hektaru u obodnim delovima Deliblatske peščare do devet tona u nižim delovima južnog Banata.
“Tamo gde nije bio kiše prinosi su daleko niži od očekivanja. Tamo gde je bilo kiše i na ovim nižim terenima na kojima se sada mi nalazimo, prinosi se kreću i do devet tona po hektaru”, kaže Bogdan Garalejić, savetodavac PSS Institut “Tamiš” Pančevo.
Jedan od najviših prinosa je u Crepaji, što pokazuje zbog čega je u tom ataru zemlja najskuplja.
“Negde smo dobili prinose oko 6 do 6,5 tona po lancu, što bi bilo nekih 11 tona po hektaru otprilike. I cena je polako je počela da raste. Evo,
trenutno ove nedelje se kreće kod otkupljivača od 15 do 15,5 dinara plus PDV, tako da zasad se odlučujemo za neko čuvanje na lageru”, objašnjava Dragan Andrejević, poljoprivrednik.
Razvoj kukuruza ove godine pratili su manjak vlage tokom nicanja biljaka, kao i visoke temperature u vreme oprašivanja i zrenja.
“Kada je krenulo prešanje metlice, kada je krenula oplodnja svile, gde smo u jednom periodu imali zaista izuzetno topao vetar i nekoliko dana i visoke temperature, gde je naravno biljka odbacila jedan deo roda i to se vidi na samim klipovima kukuruza”, kaže Garalejić.
Sojom je na teritoriji Pančeva, Kovačice, Opova i Alibunara bilo zasejano 9.000 hektara, a prinos se kreće od 2,5 do 2,8 tone po hektaru što je ispod očekivanog. Naš sagovornik iz Instituta Tamiš kaže da je problem u tome što je na delu parcela zasejana soja kasnijeg zrenja koja je loše podnela sušu, umesto da se proizvođači drže ranih sorti koje već godinama daju stabilne prinose.
Izvor: RTV (Dragan Vukašinović)
