Strane kompanije otimaju se za đake ove novosadske škole

Dolaskom novih domaćih i stranih investicija u naš grad, otvaraju se i mogućnosti za nova radna mesta, a to zahteva obuku i školovanje kadrova koji će raditi u ovim kompanijama. Srednja mašinska škola, primer je kako bi trebalo da funkcioniše jedna ovakva ustanova. Potražnja za kadrovima koji imaju obrazovanje stečeno u ovoj školi je velika, pa tako svaki učenik koji završi bilo koji smer, ima siguran i dobro plaćen posao. Ovim povodom popričali smo sa direktorom mašinske škole Vladimirom Gavranićem.  

Za automehaničare i tehničare za motorna vozila posle završene škole spremna su radna mesta

U razgovoru sa Gavranićem saznali smo da je potražnja za automehaničarima zaista velika, tako da je zaposlenje gotovo sigurno, a dobar deo njih zaposli se u poznatim servisima poput Stojanova, Čatalova, Gote, Mikoma, Poršea ili Cubija.

Oni se i tokom školovanja obučavaju u servisima sa kojima škola ima ugovor, ali i u samoj školi na vozilu Fiat Punto koje služi isključivo za ove svrhe.

Kako ističe naš sagovornik, osim mehaničara, postoji i smer tehničar motornih vozila.

– Tehničari rade složenije operacije, mogu da rade naprednu dijagnostiku, isto tako rade na prodaji vozila, na prijemu i naravno odlaze na FTN na dalje školovanje, za konstrukciju motora i tako dalje – Rekao je Gavranić.

Gavranić dodaje primer đaka iz jedne od generacija, koji je svoje znaje iskoristio i zaposlio se u poznatoj novosadskoj kompaniji gde radi na održavanju njihovog voznog parka.

Prema informacijama do kojih je naš portal došao, plate automehaničara, pa čak i one početne, iznad su prosečne plate u Novom Sadu, a kako smo ranije pisali, prosečna neto zarada u Novom Sadu je oko 650 evra.

Radnih mesta ima i za instalatere, a deo učenika zaposlio se nakon školovanja u JKP Toplana.

Opšta pomama za zavarivačima 

Kako saznajemo od našeg sagovornika, trenutno je velika potražnja za poslovima bravara-zavarivača.

– Trenutno je opšta pomama za tim zanimanjem, uvek je i bila, samo nije bilo dobro plasirano u smislu da se mislilo da je to prljav posao, međutim to je po meni trenutno jedan najzaštićeniji posao. Kako se razvijalo zavarivanje, tako su se razvijali i njihovi uslovi rada – Istakao je on.

“Ja njih nazivam malim Hirurzima” ponosno kaže Gavranić

Dodaje da su dobri zavarivači i pre same kontrole preko 90% sigurni u to što su uradili, toliko mogu dobro da procene.

Kompjutersko konstruisanje i robotika posao sadašnjosti i budućnosti

Učenici koji završe smer kompjutersko konstruisanje imaće siguran posao, jer svaka kompanija koja se bavi obradom metala, ima potrebu za ovim kadrovima. Tako učenici odmah po završetku školovanja dobijaju poslove u velikim preduzećima poput Unimeta.

Gavranić dodaje da svakom ovom preduzeću trebaju kadrovi koji će da prave tehničke crteže, da konstruišu i da ih ispitaju. Dok tehničari za kompjutresko upravljanje uglavnom nalaze poslove gde rade na specijalnim CNC mašinama.

– U Novom Sadu ima mnogo preduzeća koja se bave ovim poslovima – kaže direktor Srednje mašinske škole.

– Tehničar za robotiku okrenut je modernim poslovima, upravljanje, programiranje i većina njih ide na fakultet, ali neki ostanu da rade u firmama i sa srednjom školom – Kaže Gavranić.

Na naše pitanje da li sa tim smerom, učenici nakon završetak školovanja mogu da se zaposle u kompanijama poput Continentala, on je odgovorio potvrdno.

“Tehničar za robotiku okrenut je modernim poslovima, upravljanje, programiranje i većina njih ide na fakultet”

Po prvi put u Novom Sadu novi smer stiže u mašinsku školu

Od ove godine na zahtev ljudi iz privrede koji se bave grejanjem i klimatizacijom, otvara se smer tehničar za grejanje i klimatizaciju, jer je ovo zanimanje deficitarno.

Gavranić je rekao da je ovaj smer potpuno nov, a da će deo nastave moći da obavlja postojeći nastavni kadar, ali se svakako planira i proširenje i zapošljavanje novih stručnih kadrova.

Za kraj razgovora sagovornik nam je rekao da je ova škola jedna od najaktivnijih škola u kulturnoj baštini Novog Sada te da sarađuje i sa gradskim muzejom.

Nikola Bilić