Tržište je “poludelo”, cene su veće i do 30 odsto.
Sve više globalnih finansijskih organizacija bavi se auto tržištem, koje je zbog teško predvidivih globalnih okolnosti tokom prethodnih godina, bilo i više nego poljuljano.
Sudeći prema procenama investicione banke JP Morgan, cene novih i polovnih automobila u toku ove godine trebalo bi da budu nešto niže.
JP Morgan očekuje da bi problemi u snabdevanju sirovinama i delovima u auto-industriji sada mogli da budu blaži i da bi tržište poluprovodnika moglo relativno da se stabilizuje, a to bi značilo i veću i bržu proizvodnju, a samim tim i ujednačavanje ponude i tražnje, piše Blic.
Takav trend, tvrde, mogao bi dovesti i do nižih cena automobila.
Procena je da bi cene novih automobila mogle da idu dva do pet odsto na dole, dok bi polovni četvorotočkaši trebalo da pojeftine od 10 do 20 odsto.
Cenu polovnjaka dovode u vezu i sa očekivano manjom inflacijom u 2023. koja bi u pojedinim evropskim razvijenim zemljama trebalo da bude i upola niža.
Ako pogledamo izveštaje sa evropskog tržišta polovnih automobila, prosečna cena polovnjaka je probila istorijski rekord, aktuelne cene veće za oko 12 odsto u proseku.
JP Morgan podseća da su cene u 2022. godini porasle, a da su polovnjaci u septembru, posmatrajući godišnji nivo, poskupeli za čak 42 odsto.
Teško je predvideti kretanje cena automobila u 2023.
Generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova, Aleksandra Graovac, kaže za “Blic Biznis” da je sada teško oceniti hoće li polovnjaci i novi automobili u ovoj godini pojeftiniti, ali i da je činjenica da bi manje problema na globalnom auto tržištu dobelo i do stabilizacije.
“Kada su novi automobili u pitanju, pre bih rekla da će doći do stabilizacije u ceni imajući u vidu prethodni rast i to krajem ove godine, ne tokom. Što se tiče polovnjaka, moguće je da ćemo u međuvremenu videti pad cene, ali treba reći da je to jako teško sa sigurnošću tvrditi. Činjenica je da je, dokle god traje nestašica delova i dok traju turbulencije na globalnom auto tržištu, pad cene teško očekivati”, kaže Graovac i dodaje:
“Nadamo se da će se situacija na tržištu stabilizovati do kraja godine s tim da se cene kreću u odnosu na tržište i ukupne ekonomske i tržišne okolnosti, tako da ni tržište novih polovnih vozila nije isključeno i pod uticajem je svega što se dešava”.
Nekoliko udara na cenu
Cena “polovnjaka” je počela da raste još početkom prošle godine. Prvo su skočile desetak odsto, kao posledica pandemije i posledičnog pada potražnje, a onda drastičnije tokom leta.
Početkom prošle godine nabavka pojedinih modela je uveliko bila skuplja za 20 do 30 odsto.
Trend se na tržištu polovnih automobila dodatno zahuktao ove godine sa pojavom informacija da će pored pandemijskog, doći i nekoliko poskupljenja prouzrokovanih drugim faktorima, kao što su izmene zakona u Nemačkoj, te nestašica čipova na globalnom tržištu.
Praktično automobili koji koštaju oko 7.000 evra, kada se sve sabere, poskupeli su skoro 4.000 evra. U međuvremenu je potražnja porasla i zbog toga što su neki novi automobili imali isporuke od godinu dana, što polovne čini privlačnijim.
I nova vozila skuplja za 30 odsto
Novi automobili u Srbiji skuplji su u proseku oko 30 odsto. Aleksandra Graovac podseća da je od januara do septembra prošle godine prodato 22.209 novih putničkih automobila.
Ona ističe da je od početka godine prvi put zabeležen značajan rast potražnje za eko-vozilima, te da su registrovana 124 električna četvorotočkaša. To je, kako dodaje, 121,43 odsto više nego u istom periodu lane.
Energetski pasoš
Energetski pasoš od 25. decembra mora da ima svaki novi automobil koji se kupi u Srbiji, a mnogi još uvek nisu sigurni šta ovaj dokument uopšte predstavlja.
Odgovore na pitanja da li će zbog toga još više da poskupe automobili, da li će uvoz starijih polovnjaka postati nemoguć i da li će biti obavezni i za stara vozila, dao je pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja, Mirko Koković.
“Energetski pasoš je novina, mi inače ne volimo promene ali je ovo zaista dobra stvar. Zakon o klimatskim promenama nalaže da postoji oznaka ekonomičnosti potrošnje goriva, kao i emisije CO2 i štetnih materija u atmosferu. Mi Srbi imamo svest o tome kakve automobile vozimo, kako oni utiči na okolinu i koliko troše. Dokaz o tome je da je Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture opredelilo šest milijardi dinara za subvencije novih i ekspanziju električnih i hibridnih vozila”, rekao je on.
blic
