Foto: nsuzivo.rs/Pavle Pejić

Proteklih dana, jedno od najčešćih pitanja bilo je da li je veliki deo Srbije prekriven maglom ili smogom? Beograd je danima u crvenoj zoni, odnosno među najzagađenijim gradovima sveta. Klimatolog, profesor Vladimir Đurđević kaže za RTS da je smog sivkaste boje, a prava magla, koja se retko viđa u gradovima, je snežno bela. Magla, prema njegovim rečima, ne može da bude posledica zagađenja, ali je, dodaje, trik u tome što odgovarajući meteorološki uslovi koji dovode do značajnog porasta zagađenja, ujedno dovode i do magle.

Klimatolog Vladimir Đurđević izjavio je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a da magla i zagađenje idu zajedno jer postoji u atmosferi najniži sloj vazduha čija je visina u proseku oko jedan kilometar.

“U određenim meteorološkim uslovima on može da se spusti, da bude tanji. Kada se taj sloj stanji poraste i koncentracija zagađenja. I kada se pomešaju magla i zagađenje napravi se smog. Smog je sivkaste boje, a prava magla, koja se retko viđa u gradovima, je snežno bela. U gradovima ne možemo u principu da vidimo pravu maglu, već kombinaciju magle i zagađenja. Mi, nažalost, živimo u smogu kad smo u gradu, a ne u magli”, naglašava Đurđević.

Magla, prema njegovim rečima, ne može da bude posledica zagađenja, ali je, dodaje, trik u tome što odgovarajući meteorološki uslovi koji dovode do značajnog porasta zagađenja, ujedno dovode i do magle.

“Isti uslovi koji dovode do skakanja zagađenja, dovedu i do pojave magle. Kad se te dve stvari pomešaju dobijemo smog”, objašnjava Đurđević.

Foto: nsuzivo.rs/Pavle Pejić

Đurđević navodi da je glavni faktor za zadržavanje magle slab vetar.

“Pojačavanje temperaturne inverzije budu potpomognute time da je vetar slab. Kada imamo pristojnu temperaturnu inverziju postoje pogodni uslovi da se taj niži sloj atmosfere stanji i da dođe do porasta koncentracija zagađujućih materija i pojave magle”, napominje Đrurđević.

U magli, ističe, ne može da pada kiša, ili su to neke kiše slabog intenzitea.

“Kada imamo pravu kišu, ona ispira zagađenja iz vazduha, a najbolji čistač u Beogradu je košava. Taj jak vetar omogućava da se prizemni vazduh meša sa vazduhom na visini koji je čist i tako se smanjuje koncentracija zagađenja u prizemlju”, kaže klimatolog.

Zagađenje je, naglašava, vidljivije zbog magle.

“Prepoznavanje zagađenja u magli je njena boja. Što je čudnije boje, žućkastija, zelenkastija, sivkastija ima više zagađenja u magli”, ukazuje Đurđević.

Dodaje da ne bi trebalo da očekujemo neke značajnije promene sa temperaturnim inverzijama. To je fenomen koji će ostati manje-više u nekim okvirima koji danas imamo.

Kada se može očekivati sneg 

Đurđević kaže i da će u narednih nekoliko dana će malo pasti temperature.

“Imaćemo nešto hladnije vreme, ali to će biti u granicama normale za ovo doba godine. Prema trenutnim prognozana, prve dve nedelje novembra biće temperature u proseku za ovo doba godine, možda tek u drugoj polovini novembra možemo očekivati neko značajnije zahlađenje koje će malo zaličiti na zimu”, kaže Đurđević.

Ističe da prema trenutnim prognozama u naredne dve nedelje ne bi trebalo da imamo značajnih padavina, posebno ne snega.

“Snega će možda biti tek krajem novembra možda, ali prema prognozama se ne vidi da je to izvesno”, zaključio je Đurđević.

rts.rs

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments