Crkva i vernici danas slave praznik posvećen Svetom Silvesteru, episkopu iz Rima koji je sve do danas ostao poznat kao svetitelj koji je prepravljao običaje hrišćana.
Sveti Silvestar rođen je u Rimu i od mladosti izučen svetskoj mudrosti i veri Hristovoj. Svoj život je uvek upravljao prema zapovestima jevanđelskim. Mnogo se koristio poukama sveštenika Timoteja, čijem je pogubljenju za veru i sam prisustvovao, pa gledajući primer junačkog požrtvovanja svoga učitelja, i sam se zapojio takvim duhom za ceo život svoj. U tridesetoj godini postao je episkop rimski.
Popravljao je običaje hrišćana. Tako, na primer, ukinuo je post svake subote, kako se to dotle držalo kod nekih hrišćana, i odredio, da se posti samo Velika Subota kao i one subote koje padnu uz postove.
U narodu je poznat i kao zaštitnik domaćih životinja, ali i kao svetitelj koji štiti poljoprivrednike i njihova imanja, najavljuje dobro leto. U ranijim dobima verovalo se da upravo on štiti i blagosilja useve koje su meštani sela želeli da poseju na svojim imanjima. Kao što je popravljao običaje među narodom, verovalo se da onima koju mu se mole popravlja i celokupnu godinu.
Verovatno je, gledajući spremnost svog duhovnog oca da za Hrista umre, i Silvester rešio da će život posvetiti širenju hrišćanstva i borbi protiv nevernika. Do danas je ostao upamćen kao svetitelj koji je popravljao običaje hrišćana. Smatra se da je upravo on izvršio presudan uticaj na caricu Jelenu i cara Konstantina da odbace paganska verovanja i postanu hrišćani. Zbog svega ovoga Sveti Silvester je još za života važio za veoma mudrog i učenog čoveka koga su vernici poštovali i voleli.
Kako spada u svetitelje koji su kanonizovani pre raskola u hrišćanstvu Svetog Silvestera slave i poštuju i katolici i pravoslavci. Srpska pravoslavna crkva ga praznuje 2. januara po crkvenom, a 15. januara po gregorijanskom kalendaru.
Kurir.rs
