kolumna | NS Uživo

Zapadna i istočna civilizacija se ne slažu ni u čemu, osim u tome da ništa nije uspešno kao uspeh. Uspeh možeš da napadaš. Da ga osporavaš. Da ga negiraš. Da ga optužuješ da ugrožava prava daždevnjaka i drugih gmizavaca, ali ne možeš da ga pretvoriš u neuspeh. Stvar je jednostavna. I utvrdili su je još antički filozofi na čijem falsifikovanju je izrasla cela zapadna civilizacija. Dobrobit ljudi je najveća mera uspeha. Njegov glavni pokazatelj. I njegovo ključno merilo. Uspeh obezbeđuje veće prihode, veći kvalitet života i veće slobode žiteljima nekog grada, ili neke države. Situiran čovek je slobodan građanin. Što ima više para u svom džepu, njegova posvećenost sebi postaje veća. Grad koji bolje razume svoje potencijale, čije rukovodstvo bolje planira i upravlja tim potencijalima uspešniji je od gradova koji to rade na manje mudar i svrsishodan način. Sve je, dakle, u ljudima. U njihovom kvalitetu. U njihovoj posvećenosti. I viziji. Bez nje potencijali nisu ništa. Samo mrtvo slovo na papiru. I dok su od 2000. do 2012. godine, gradske i državne vlasti bile uverene u ispravnost uverenja da je gašenje fabrika, ostavljanje ljudi bez posla i lično bogaćenje put do prosperiteta grada i građana, u poslednjih 10 godina su državne i gradske vlasti razmišljale drugačije. One su otvarale fabrike. I nova radna mesta. Povećavale plate i budžet grada. Pre tačno godinu dana najavio sam da će početkom ove godine biti otvorena nova fabrika nemačkog Kontinentala, koja će biti najveća u Evropi, i u kojoj će se proizvoditi najmodernije kontrolne table za automobilsku industriju u celom svetu. Kontinental u Srbiju nije došao preko noći. I nije došao zato što je grad vodio politiku negiranja industrije, kao pre 10 ili 20 godina. Nije došao zato što je ideal gradske vlasti bio otvaranje šoping molova s bofl robom. Nije došao ni zato što su Srbija i grad Novi Sad ocenjeni kao nepouzdani za ulaganje. Nije otvorio najveću fabriku u Evropi zato što Novosađani imaju male plate, a grad ima loš finansijski bonitet, i slab međunarodni ugled. Naprotiv! Kontinental je kao kompanija svetskog renomea pratio razvoj političkih i ekonomskih prilika u Srbiji. Analizirao i procenjivao rizike i potencijale. I kada je došao do zaključka da je Srbija zemlja u kojoj su vlasti posvećene razvoju ekonomije i privrede, i koje su spremne da investiraju u razvoj novih tehnologija, da im stvore stabilan okvir za poslovanje, odlučio je da otvori svoj razvojni centar i sagradi novu fabriku, najveću u Evropi. Iz nje će u svet ići moderni kontrolni displeji, koji će predstvljati revoluciji i budućnosti svetske automobilske industrije. Njih dizajniraju novosadski IT inženjeri i proizvode novosadski radnici. Dolazak Kontinentala je višestruko koristan. Prvo, inženjeri i radnici Kontinentala imaju vrlo visoke plate, koje će trošiti u Novom Sadu pa će to dovesti do većih prihoda ugostitelja, trgovaca, frizera, taksista, i drugih grana preduzetnišva i male privrede. Drugo, to će primorati konkurenciju da poveća plate da bi izbegla odliv obučene radne snage. I treće, vest da je Kontinental otvorio najveću fabriku u Novom Sadu, uzdići će Novi Sad i Srbiju na rejting skali privlačnosti. To će podstaći interesovanje i drugih najvećih i najuticajnijih kompanija u svetu. I ne samo u oblasti automobilske industrije. To pre 10 godina nije bilo moguće. Uspeh privlači uspeh. Uspeh privlači investitore. Bez fabrika nema plata, a bez plata nema novih investicija. Velike investicije ne dolaze kad građani imaju prosečno platu od 41.000 dinara, odnosno 350 evra, i kad je gašenje industrije osnova politike. Ali su logične kad prosečna plata dostigne 102.874 dinara, odnosno kad dostigne 875 evra i kad je razvoj industrije jedan od stubova politike. I da grad umesto sadašnje 41, ima budžet od 17 milijardi iz 2012. godine. Nema sumnje da je Aleksandar Vučić u pravu kada insistira na ulaganju u pruge, auto-puteve, unapređenje plovnih puteva i reindustrijalizaciji Srbije. I da je Miloš Vučević bio u pravu što je za razliku od svojih prethodnika umesto da ih zatvara, otvarao fabrike. Za nekoliko meseci novosadska prosečna plata biće još veća. Njenu vrednost podići će upravo radnici Kontinentala i radnici japanskog "Nideka" kad se otvori njihova fabrika. Milan Đurić ne mora da brine. Budžet Novog Sada bivaće sve veći. Prihodi od poreza na zarade i imovinu će se sve više uvećavati. Imaće novca da gradi još više vrtića i škola. Da završi kanalizaciju u prigradskim naseljima. Da investira u podršku razvoju školstva i da bude partner privredi i građanima. Da pregovara s novim renomiranim stranim investitorima. To je imperativ postojećeg i ključ daljeg uspeha. Autor je stručnjak za odnose s javnošću i narodni poslanik Dok su od 2000. do 2012. godine, gradske i državne vlasti bile uverene u ispravnost uverenja da je gašenje fabrika, ostavljanje ljudi bez posla i lično bogaćenje put do prosperiteta grada i građana, u poslednjih 10 godina su državne i gradske vlasti razmišljale drugačije. One su otvarale fabrike. I nova radna mesta

Moć uspeha. Veliki investitori ne bi dolazili da Novosađani umesto sadašnjih 875, imaju platu od nekadašnjih 350 evra

Zašto ništa nije uspešno kao uspeh

Strah od brojeva, ili impresije o nepročitanom

Najsvežije vesti iz Novog Sada, Srbije i regiona. Budite informisani na pravom mestu!

Kontaktirajte nas:

Moć uspeha. Veliki investitori ne bi dolazili da Novosađani umesto sadašnjih 875, imaju platu od nekadašnjih 350 evra

Zašto ništa nije uspešno kao uspeh

Strah od brojeva, ili impresije o nepročitanom

Najsvežije vesti iz Novog Sada, Srbije i regiona. Budite informisani na pravom mestu! Kontaktirajte nas:

Najsvežije vesti iz Novog Sada, Srbije i regiona. Budite informisani na pravom mestu!

Kontaktirajte nas: