Strah od brojeva, ili impresije o nepročitanom

Šta bi sve opozicija saznala da je pročitala budžet za 2023. godinu? Ali nisu. I šta bi građani, koji gledaju prenose sednica Skupštine, mogli da saznaju, a nisu.

Piše: Milorad Bojović

Nisam vičan političkim parolama. Spinovima. Kontradiktornim analizama. Još manje obmanama.  To je specijalnost opozicije i njihovih medja. Rasprava u budžetu Srbije za 2023. godinu je to nedvosmisleno potvrdila. O budžetu nisu rekli ni reč, jer ga nisu čitali. Njihove diskusije bile su impresije o nepročitanom.

Dekart kaže da ne mogu postojati dve istine. Jedna objektivna, i druga privatna. Zato ću o budžetu govoriti jezikom neosporivih činjenica. Budžet za 2023. je tri puta veći od onog iz 2012. godine, usvojenog posle decenije neviđenog blagostanja pod DOS-om, kada je bez posla ostalo 750.000 radnika. U budžetu su predviđene kapitalne investicije u iznosu od 423 milijarde. To je 10 puta više nego 2012, kada je budžet za kapitalne investicije bio 42 milijarde.

Ulaganja u odbranu su tri puta veća nego 2012. godine. Pre 10 godina, bilo je predviđeno 52, a za iduću godinu 160,2 milijarde. To znači da će biti nastavljeno ulaganje u podizanje odbrambene moći. Vojnici nam neće ići kao prosjaci. Plate vojnicima i oficirima biće veće 25 odsto što i zaslužuje njihovo časno zanimanje. Vojna oprema je najbolja u regionu. A ne kao 2011. kada je Ministastvo priznalo da je oprema zastarela, da je gotovo neupotrebljiva, da je oružje u lošem stanju, da su vojnici nedovoljno obučeni. Kao glavni urednik Građanskog lista, jedini sam u Srbiji objavio detalje sramotnog izveštaja Ministarstva odbrane iz 2011. godine, da nam je vojska u rasulu. I umesto da pohapse odgovorne za to što je vojska bila dovedena do prosjačkog štapa; umesto da hapse one koji su razorili odbranu zemlje i ugrozili sigurnost građana, tadašnja vlast je krivično gonila mene i autorku teksta. Umesto da novinarka te godine dobije nagradu za novinarsku hrabrost, oformili su preki sud, da nam sude po hitnom postupku za odavanje državne tajne.

Četiri puta su me saslušavali agenti BIE. Vlast nije zanimalo kako da poboljša odbranu zemlje,  tražili su da im kažemo ko nam je dao izveštaj. Inkvizicija koju su vodili nad slobodnim medijima zauastavljena je pod pritiskom Međunarodnih organizacija novinara i OEBS-a. A niko od političara koji danas tako gorljivo brane slobodu medija nije stao u odbranu slobode informisanja.

Da su ga čitali, saznali bi da budžet predstavlja nastavak distanciranja vlasti u odnosu na medije. Za razliku od vremena kada je kontrola medija bila očigledna. Kada su samo 3 redakcije bile izvan kontrole vlasti: Pečat, Građanski list, Novi standard. I kada je 2009. godine donet najgori Zakon o javnom informisanju u Evropi, koji novinarima zabranjuje da pišu o kriminalu i korupciji pre pravosnažnosti presude. Iz samo jednog razloga – da spreče medije da izveštavaju o malverzacijama tadašnje vlasti.

Saznali bi i da budžet predviđa nastavak decentralizacije i debeogradizacije kulture. Saznali bi i da zajedno sa budžetima lokalnih samuprava budžet za kulturu na nivou Srbije iznosi 2,2 odsto.

To se lako dokazuje jednostavnom jednačinom. U Srbiji ima 180 gradova i opština. Kad se saberu njihova izdvajanja za kulturu dođe se do 41 milijarde dinara. Evo nekih primera. Novi Sad za kulturu izdvaja više od sedam odsto – 3,1 milijardu. Pokrajinska vlada 6,3 milijardi. Subotica 1,5, Beograd 6,4, Zrenjanin 402 miliona. Samo iz ovih sedam izvora budžet za kulturu iznosi 17,7 milijardi. Kad se saberu budzeti svih ostalih gradova dođe se do 2,2 odsto.

Iz budžeta je vidljivo da će se nastaviti s jačim razvojem lokalnih samouprava. Transferi su 2012. iznosili 38 milijardi, a 2023. celih 164,3 milijarde.

Kroz razvoj lokalnih samouprava pokazuje se razvoj Srbije. Novi Sad je najbolji primer za to. Od 2012. do danas iz budžeta grada izdvojeno je 1,4 milijardi dinara za podsticaje zapošljavanja. Dobilo ih je 4.000 Novosađana, kroz programe pripravničkog staža, stručne prakse, samozapošljavanje žena, programe obuke za deficitarne zanate. Pre 10 godina u Novom Sadu je bilo 130.000 zaposlenih, danas ih je 165.000. Naš grad je pre 10 godina ugostio 108.000 turista. Ove godine za 10 meseci 182.393. A drastično je povećan i broj noćenja, sa 220 hiljada u 2012, na 463.000 u prvih 10 meseci ove godine. Neophodno je da razjasnimo primedbe da je razvoj Srbije fiktivan i fingiran.

Pošto je fraza “na mladima svet ostaje”, okosnica politika većine opozicionih partija, trebali su da pročitaju budžet i saznaju da se za mlade izdvaja više nego što oni predlažu. Samo kroz 11 linija koje su direktno namenjene mladima iz državnog budžeta će biti izdvojeno 182 milijarde dinara.

Za dečiju zaštitu izdvaja se 87,3 milijarde, za učenički standard 955 miliona, za studentskih standard 1,4 milijarde. Stipendije za mlade talente iznose 928 miliona. Sporske stipendije, nagrade i priznanja 1,5 milijardi. Za nevladine organizacije predviđeno je 896 miliona. Programi zapošljavanja mladih i aktivna inkluzija vredni su 140 miliona. Porodična i pravna zaštita 87,5 milijardi, podrška školovanju i usavršavanju mladih talenata 957 miliona, a za omladinsku politiku izdvaja se 603 miliona.

Ali ulaganja u mlade su i podrška IT industriji. Otvaranje novih fabrika. Ulagaganje u mlade su i investicije u kulturu. Kad se grade i obnavljaju domovi kulture i finansiraju programi udruženja građana. Podrška mladima je kada se u zabačenim selima gradi kanalizacija, asfaltiraju putevi i gradi vodovodna infrastruktura. Prethodnih godina su brojna domaćinstva u selima po prvi put dobila vodu u svojim kućama. Ulaganje u mlade je i ulaganje u sport. Politika podrške mladima su i subvencije za razvoj poljoprivrede. Podrška mladima su i kuće na selu koje se poklanjaju mladim bračnim parovima. Podrška mladima su i izdvajanja države od 20 hiljada evra mladim majkama za kupovinu prvog stana. Ali, čini se da većina opozicionih stranaka politiku za mlade vidi samo kroz izdvajanja u Beogradu kroz dotacije nevladinim organizacijama, što im omgoućuje da žive lagodno uz malo truda.

Naravno, podšku mladih, kao ni kulturu ne treba posmatrati samo kroz republički budžet. APV i lokalne samouprave takođe izdvajaju značajna sredstva za mlade.

Da bi opozicioni političari služili svom narodu, moraju naučiti da ga cene. I da poštuju njegove izbore. Građani već 10 godina glasaju protiv nove petooktobarske revolucije. Treba ih razumeti. To je egzistencijalni atavizam. Oni to rade iz straha. Oni ne žele da ponovo ostanu bez posla.

Oni ne žele nova zatvaranja fabrika. Ne žele novi pad u dužničko ropstvo. I treba poštovati njihove izbore. Njihov uvid je suštinski pogled na politiku. Trebaju im razmišljanja i planovi koji pred sebe stavljaju veliku svrhu. Veće plate. Bolji život. Mir. Sigurnu budućnost. Oko te svrhe ujedinjena je većina građana. I zato podražavaju aktuelnu vlast.

Autor je stručnjak za odnose s javnošću i narodni poslanik

Da bi opozicioni političari služili svom narodu, moraju naučiti da ga cene. I da poštuju njegove izbore. Građani već 10 godina glasaju protiv nove petooktobarske revolucije. Treba ih razumeti. To je egzistencijalni atavizam.