Samitu koji je održan u Kini povodom desetogodišnjice jednog od najambicioznijih ekonomskih projekata u istoriji čovečanstva, inicijative „Pojas i put“, prisustvovali su predstavnici iz više od 130 zemalja. Bila je to dobra prilika da se izvrši rekapitulacija dosadašnjih rezultata, ali i da se da podsticaj budućoj saradnji.
Potpisani projekti u vrednosti od oko 100 milijardi dolara pokazatelj su da ova inicijativa, koja po nekim procenama okuplja oko tri četvrtine sveta, i nakon deset godina ima značajne ekonomske potencijale. Šta više, kineski lider Si Điping jasno je iskazao nameru da širi opseg njenog delovanja, koji je prvobitno bio prevashodno fokusiran na modernizaciju trgovačkih ruta. Tačnije, na razvijanje tradicionalnih puteva koji su kroz istoriju povezivali Istočnu Aziju sa ostatkom najvećeg kontinenta, ali i sa Afrikom i Evropom.
Nema sumnje da ovu inicijativu, koja je čak ugrađena u ustav NR Kine, Si Điping smatra delom svog političkog legata i da za njega lično, kao i za njegovu zemlju, ona ima poseban značaj. Lider NR Kine je prilikom obraćanja učesnicima samita u Pekingu najavio njeno širenje na polje energetike, naročito razvoja zelene energije, zatim na pitanja klimatskih promena, ali i globalnog upravljanja veštačkom inteligencijom. Na taj način Si Điping je jasno pokazao nameru da ovu inicijativu osnaži i vremenom je učini svojevrsnim forumom koji bi imao značajnu političku težinu.
Inače, zapadne zemlje su od starta kritički posmatrale ovaj kineski projekat, videvši u njemu prevashodno platformu za širenje ekonomskog, ali i političkog uticaja zvaničnog Pekinga.
Naravno da je takva reakcija logična, uzmemo li u obzir da je već tada, pre deset godina, ubrzan kineski ekonomski razvoj na Zapadu upalio sve lampice za uzbunu. SAD i njihovi saveznici videli su u narastajućoj moći Kine pretnju po svoju ekonomsku, ali i političku dominaciju.
Nije ni tada trebalo biti ekonomski stručnjak pa da se zaključi da zapadne kompanije gube trku sa kineskim proizvođačima, a da će realizacija inicijative Pojas i put, skratiti i ubrzati transport kineske robe čineći je još konkurentnijom. Pošto sa ekonomskom obično raste i vojna kao i politička moć, svima je bilo već tada jasno u kom pravcu svet ide.
Nema sumnje da je kineska politička elita i tada bila svesna toga da će se njihova zemlja neminovno suočiti sa sve jačim pritiscima Zapada, koji će za cilj imati ograničavanje daljeg razvoja njihove zemlje. Pošto je kineska privreda proizvodno orjentisana, egzistencijalno joj je važno da kontroliše transportne rute. Samim tim je i za Peking ova inicijativa nesumnjivo uvek imala, iako je to kineska strana negirala, politički značaj.
Upravo zato, nakon ovog poslednjeg i jubilarnog samita možemo jasno zaključiti da inicijativa Pojas i put prerasta u još jednu organizaciju globalnog karaktera, čiji zadatak će biti da što veći broj zemalja ekonomski i politički veže za Kinu.
Kao BRIKS ili ŠOS i inicijativa „Pojas i put“ uklopiće se u diplomatsku strategiju Pekinga, koja ima za cilj da putem uključivanja u međunarodne organizacije ili kroz njihovo kreiranje, onemogući bilo kakav pokušaj izolacije NR Kine, a koji bi eventualno želele da sprovedu zemlje političkog Zapada.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove redakcije.
gradskeinfo.rs
