Iznenadna akcija Hamasa pokrenuta iz Pojasa Gaze, tokom koje je na spavanju uhvaćen ne samo čuveni Mosad, već i drugi delovi izraelske obaveštajne zajednice, kao i kompletne oružane snage te zemlje, zaprepastila je svet. Dopremanje hiljada raketa koje su ispaljene na jevrejske gradove, obuka hiljada hamasovih boraca od kojih su neki na spektakularan način paraglajderima preleteli preko ograde i dokopali se teritorije pod kontrolom oružanih snaga Izraela, sve je to prošlo ispod radara bezbednosnog sistema Izraela i njegovih saveznika.
Shodno tome, moramo da se zapitamo kako je to uopšte bilo moguće? Kako se desilo da izraelske obaveštajne strukture, koje važe za najmoćnije u svetu, plus što su u bratskim odnosima sa obaveštajno-bezbednosnim strukturama SAD sa kojima dele informacije, potpuno zakažu? Dodamo li na to da je Gaza pod stalnim nadzorom izraelskih satelita i da se na tom prostoru nalaze hiljade doušnika jevrejskih službi bezbednosti, cela situacija postaje još neverovatnija.
Naime, nisu retki glasovi, kako u našoj zemlji tako i u svetu, koji su skloni da se zapitaju nije li u ovom slučaju izraelski bezbednosni sektor planski zakazao? Po određenim teorijama do toga je moglo doći namerno kako bi Izrael dobio povod i podršku za akciju protiv Irana. I to ne samo protiv ispostava Teherana u Siriji, Libanu ili na palestinskim teritorijama, već i za eventualne udare na vojne, a naročito nuklearne potencijale Irana. Nije tajna da je nuklearni program Teherana kost u grlu Izraela i da određene tamošnje vojno-političke strukture priželjkuju akciju u kojoj bi on bio uništen.
Dodamo li na to da bi eventualni otvoreni sukob Izraela sa Iranom zasigurno sprečio isporuke oružja, naročito ubojitih iranskih dronova Rusiji, cela ta zaverenička konstrukcija dobija i širi geopolitički smisao. Jer, pored toga što bi u novonastalim okolnostima Izrael dobio šansu da se obračuna sa Iranom, SAD bi imale priliku da olakšaju poziciju Ukrajine na frontu prema Rusiji.
Takođe, ima analitičara koji ukazuju i na to da će ova situacija neminovno negativno uticati na popularnost izraelskog premijera. Samim tim, određene političke strukture u Izraelu bi svakako mogle da iskoriste novonastale okolnosti kako bi se rešile Benjamina Netanjahua i onemogućile njegove radikalne unutrašnje reforme, čije sprovođenje inače mesecima unazad duboko potresa izraelsko društvo.
Nema sumnje da je ova teorija plod između ostalog zavereničkog i zakulisnog gledanja na međunarodne odnose i da je ne treba uzimati zdravo za gotovo. Da, izraelski bezbednosni sektor napravio je niz neverovatnih propusta, ali to nije ništa novo i dešavalo se i moćnijim državama.
Dovoljno je uzeti u obzir sve greške ruskog obaveštajno-bezbednosnog aparata, uoči otpočinjanja SVO u Ukrajini pa da vidimo da se kardinalni propusti događaju i naslednicima nekad svemoćnog KGB-a. Dodamo li na to i katastrofalne procene i planove CIA-e u Avganistanu, koje su za poslediciu imale potpunu zatečenost brzinom talibanske ofanzive, a zatim i panično, krajnje ponižavajuće, izvlačenje iz Kabula, ili čuveni teroristički napad od 11. septembra 2001. godine na SAD, onda nam stvari postaju jasnije.
Nema sumnje da su propusti mogući i da nijedna obaveštajna služba nije svemoćna. Pogotovo kada postoje snažni unutrašnji potresi i podele koje parališu državu i umanjuju njenu efikasnost. Izrael se u prethodnom periodu našao baš u takvoj teškoj unutrašnjoj političkoj situaciji, kao što se suočio i sa smanjenom pažnjom američkih saveznika, koji su fokus svog obaveštajnog delovanja prebacili na istok Evrope i time neminovno zanemarili situaciju u Pojasu Gaze. Hamas je te okolnosti svakako vešto iskoristio, pokazujući izuzetan napredak u odnosu na svoje dosadašnje vojno delovanje.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
