U svetlu posete predsednika Aleksandra Vučića Francuskoj 7. i 8. aprila ove godine, među mnogim važnim pitanjima o kojima će biti reči, po značaju za bezbednost R. Srbije izdvaja se pitanje nabavke višenamenskih borbenih aviona. Srbija je u više navrata izrazila želju da nabavi eskadrilu od 12 letelica tipa Rafal F4, te su sa francuskom stranom postignuti najvažniji dogovori i ubrzo se očekuje potpisivanje ugovora.
Rafal F4 – ponos francuskog neba
Višenamenski borbeni avion Rafal proizvod je francuske privatne kompanije Daso (Dassault) i predstavljaju jednu od najsavremenijih letelica na tržištu. Pripadaju tzv. 4++ (odnosno 4.5) generaciji borbenih aviona, što bi značilo da su tehnološki napredniji samo avioni 5. generacije. Od njih su do sada u značajnim broju operativni samo američki F-35 i F-22, a biti za korak iza vazduhoplovstva SAD veliki je iskorak za malu evropsku zemlju.
Rafal F4 odlikuje se najsavremenijom elektronikom i radarskim sistemom (AESA radar dometa preko 200km). Kombinacija kanara i delta krila daje mu odlične manevarske sposobnosti kako pri velikim, tako i pri malim brzinama. Iako po dimenzijama pripada klasi manjih i lakših lovaca (F-16, MiG-29, Gripen…) ima zaista impresivnu nosivost od skoro 9 tona koja ga po količini naoružanja stavlja u rang znatno većih letelica poput F-15 ili Su-35. U izradi Rafala F4 koriste se kompozit i specijalni premazi, koji uz određena konstrukcijska rešenja značajno smanjuju radarski odraz aviona i daju mu „stelt“ karakteristike.
Šta Rafal nudi Vojsci Srbije?
Trenutna lovačka komponenta RV Vojske Srbije sačinjena je od modernizovanih MiG-29SM, koji su predstavljali odlično prelazno rešenja pre desetak godina kako bi se sprečilo gašenje lovačke avijacije. Ipak, letne karakteristike ovih aviona ističu u periodu 2035-2037. godine, te je kao garant bezbednosti našeg neba u narednih 30 godina potrebno nabaviti nove aparate. Rafal F4 svakako predstavlja neuporediv generacijski skok u odnosu na MiG-ove, i daje vazduhoplovstvu kapacitete kakve nikada pre nije imalo. Govorimo pre svega o dometu i sposobnosti radara, naoružanja vazduh-vazduh i vazduh-zemlja, sofisticiranoj elektronici i sistemima komunikacije i navođenja, otpornosti na ometanje, ranoj detekciji pretnje, smanjenom radarskom odrazu…
Ostaje da vidimo kakvo će naoružanje biti nabavljeno uz Rafale, obzirom da paket naoružanja proizvodi međunarodni konglomerat koji sem Francuza uključuje i Nemce, Italijane i Britance. Najverovatnije da rakete vazduh-vazduh dugog dometa Meteor (do 200 km) neće biti isporučene ni Hrvatskoj ni Srbiji zbog „mira u kući“, a isti slučaj je i sa krstarećim raketama Skalp EG. I pored toga, naoružanje u vidu raketa vazduh-vazduh MICA (70+ km), navođenih bombi AASM Hammer i dr. predstavljaće značajan skok u kapacitetu naše odbrane.
Šta tačno kupujemo i koliko bi to koštalo?
U ovom kontekstu važno je što Srbija nabavlja fabrički nove letelice. Na primer Hrvatska je 2021. potpisala nabavku 12 polovnih Rafala F3, dakle nešto starije verzije, koju će u konačnici platiti oko 1,2 milijarde evra. Šansu za nabavku polovnih Rafala iskoristila je i Grčka, ali je francusko vaduhoplovstvo nakon izbijanja rata u Ukrajini 2022. odlučilo da više ne nudi polovne letelice.
Srbija bi stoga bila prvi korisnik novog Rafala F4 u Evropi, s obzirom da je i sama Francuska tek početkom ove godine počela da uvodi F4 u operativnu upotrebu. Prema do sada poznatim podacima ugovor za 12 aviona (10 jednoseda i 2 dvoseda) bi iznosio oko 3 milijarde evra. Cifra je zaista impozantna, ali ako uzmemo u obzir da Ujedinjeni Arapski Emirati plaćaju 80 naručenih Rafala F4 po komadu preko 250 miliona evra, vidimo da je cena uporediva. Naravno, u ovaj paket ulazi naoružanje, obuka i sva propratna infrastruktura.
Izbor i alternativa
Mnogi postavljaju pitanje cene, pa valja i to analizirati. Naime, tačno je da su neke zemlje naprednije avione F-35A platile jeftinije, recimo u slučaju Izraela oko 205 miliona dolara po komadu. Takođe zemlje poput Grčke i Bugarske su nove F-16, koji su ipak nešto inferiorniji od Rafala F4, platile oko 180 miliona. Ono na šta se u celoj priči zaboravlja, jeste da za razliku od ovih zemalja Srbija nije član NATO niti strateški saveznik SAD, te bi prodaja novih F-16 našoj zemlji bila krajnje upitna a cena znatno veća. Nabavka F-35A u tom kontekstu misaoni je eksperiment.
Kako geoplitički razlozi sprečavaju nabavku iz SAD, tako praktično onemogućavaju i bilo kakvu realnu alternativu sa Istoka. Ruske letelice u trenutnom kontekstu ne vredi ni razmatrati. Kineska rešenja poput aviona J-10 mame svojim odličnim odnosom cene i kvaliteta, ali njihovo dopremanje i pre svega održavanje na teritoriji Srbije u trenutnom geopolitičkom momentu krucijalna su prepreka.
Stoga jedina mogućnost dostupna Srbiji jesu evropske letelice. Jurofajter Tajfun (Eurofighter Typhoon) po svojim performansama slabiji je od Rafala i izuzetno skup za održavanje, a njegovu prodaju morala bi da odobri i Velika Britanija što nije verovatno. Švedski Gripen E bio bi odlično rešenje za potrebe Srbije ali Švedska iz političkih razloga odbija prodaju ovih aviona, zbog čega već deset godina ne ostvaruju izvozni uspeh.
Na kraju, jasno je da nabavka Rafala F4 predstavlja za Srbiju najrealnije rešenje u datom trenutku, a uz to vojna struka naše zemlje upravo ovaj avion vidi kao tehnički najpoželjniji. Rafal je istinski višenamenski avion koji ispunjava sve zadatke potrebne oružanim snagama, a uz to dokazan u realnim borbenim zadacima. Ukoliko bi ugovor uskoro bio potpisan isporuka bi se ostvarila tokom predstojeće decenije, upravo na vreme da Rafali zamene MiG-ove u potrebnom roku.
Ova nabavka značiulaganje u odbranu naše zemlje kakvo ne pamti skorija istorija. Pokazuje se da odgovorna politika stabilnosti i ekonomskog razvoja daje rezultate i omogućava razvoj i odbrambenih kapaciteta kakvi su do pre desetak godina bili samo misaona imenica.
Autor: Mihajlo Olujić
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove redakcije.
gradskeinfo.ra
