Moć uspeha. Veliki investitori ne bi dolazili da Novosađani umesto sadašnjih 875, imaju platu od nekadašnjih 350 evra

Zapadna i istočna civilizacija se ne slažu ni u čemu, osim u tome da ništa nije uspešno kao uspeh. Uspeh možeš da napadaš. Da ga osporavaš. Da ga negiraš. Da ga optužuješ da ugrožava prava daždevnjaka i drugih gmizavaca, ali ne možeš da ga pretvoriš u neuspeh. Stvar je jednostavna. I utvrdili su je još antički filozofi na čijem falsifikovanju je izrasla cela zapadna civilizacija. Dobrobit ljudi je najveća mera uspeha. Njegov glavni pokazatelj. I njegovo ključno merilo. 

Uspeh obezbeđuje veće prihode, veći kvalitet života i veće slobode žiteljima nekog grada, ili neke države. Situiran čovek je slobodan građanin. Što ima više para u svom džepu, njegova posvećenost sebi postaje veća. Grad koji bolje razume svoje potencijale, čije rukovodstvo bolje planira i upravlja tim potencijalima uspešniji je od gradova koji to rade na manje mudar i svrsishodan način. Sve je, dakle, u ljudima. U njihovom kvalitetu. U njihovoj posvećenosti. I viziji. Bez nje potencijali nisu ništa. Samo mrtvo slovo na papiru.

I dok su od 2000. do 2012. godine, gradske i državne vlasti bile uverene u ispravnost uverenja da je gašenje fabrika, ostavljanje ljudi bez posla i lično bogaćenje put do prosperiteta grada i građana, u poslednjih 10 godina su državne i gradske vlasti razmišljale drugačije. One su otvarale fabrike. I nova radna mesta. Povećavale plate i budžet grada.

Pre tačno godinu dana najavio sam da će početkom ove godine biti otvorena nova fabrika nemačkog Kontinentala, koja će biti najveća u Evropi, i u kojoj će se proizvoditi najmodernije kontrolne table za automobilsku industriju u celom svetu. Kontinental u Srbiju nije došao preko noći. I nije došao zato što je grad vodio politiku negiranja industrije, kao pre 10 ili 20 godina. Nije došao zato što je ideal gradske vlasti bio otvaranje šoping molova s bofl robom. Nije došao ni zato što su Srbija i grad Novi Sad ocenjeni kao nepouzdani za ulaganje. Nije otvorio najveću fabriku u Evropi zato što Novosađani imaju male plate, a grad ima loš finansijski bonitet, i slab međunarodni ugled. Naprotiv! Kontinental je kao kompanija svetskog renomea pratio razvoj političkih i ekonomskih prilika u Srbiji. Analizirao i procenjivao rizike i potencijale. I kada je došao do zaključka da je Srbija zemlja u kojoj su vlasti posvećene razvoju ekonomije i privrede, i koje su spremne da investiraju u razvoj novih tehnologija, da im stvore stabilan okvir za poslovanje, odlučio je da otvori svoj razvojni centar i sagradi novu fabriku, najveću u Evropi. Iz nje će u svet ići moderni kontrolni displeji, koji će predstvljati revoluciji i budućnosti svetske automobilske industrije. Njih dizajniraju novosadski IT inženjeri i proizvode novosadski radnici.

Dolazak Kontinentala je višestruko koristan. Prvo, inženjeri i radnici Kontinentala imaju vrlo visoke plate, koje će trošiti u Novom Sadu pa će to dovesti do većih prihoda ugostitelja, trgovaca, frizera, taksista, i drugih grana preduzetnišva i male privrede. Drugo, to će primorati konkurenciju da poveća plate da bi izbegla odliv obučene radne snage. I treće, vest da je Kontinental otvorio najveću fabriku u Novom Sadu, uzdići će Novi Sad i Srbiju na rejting skali privlačnosti. To će podstaći interesovanje i drugih najvećih i najuticajnijih kompanija u svetu. I ne samo u oblasti automobilske industrije. To pre 10 godina nije bilo moguće. Uspeh privlači uspeh. Uspeh privlači investitore. Bez fabrika nema plata, a bez plata nema novih investicija. Velike investicije ne dolaze kad građani imaju prosečno platu od 41.000 dinara, odnosno 350 evra, i kad je gašenje industrije osnova politike. Ali su logične kad prosečna plata dostigne 102.874 dinara, odnosno kad dostigne 875 evra i kad je razvoj industrije jedan od stubova politike. I da grad umesto sadašnje 41, ima budžet od 17 milijardi iz 2012. godine. Nema sumnje da je Aleksandar Vučić u pravu kada insistira na ulaganju u pruge, auto-puteve, unapređenje plovnih puteva i reindustrijalizaciji Srbije. I da je Miloš Vučević bio u pravu što je za razliku od svojih prethodnika umesto da ih zatvara, otvarao fabrike.

Za nekoliko meseci novosadska prosečna plata biće još veća. Njenu vrednost podići će upravo radnici Kontinentala i radnici japanskog “Nideka” kad se otvori njihova fabrika. Milan Đurić ne mora da brine. Budžet Novog Sada bivaće sve veći. Prihodi od poreza na zarade i imovinu će se sve više uvećavati. Imaće novca da gradi još više vrtića i škola. Da završi kanalizaciju u prigradskim naseljima. Da investira u podršku razvoju školstva i da bude partner privredi i građanima. Da pregovara s novim renomiranim stranim investitorima. To je imperativ postojećeg i ključ daljeg uspeha.

Autor je stručnjak za odnose s javnošću i narodni poslanik

Dok su od 2000. do 2012. godine, gradske i državne vlasti bile uverene u ispravnost uverenja da je gašenje fabrika, ostavljanje ljudi bez posla i lično bogaćenje put do prosperiteta grada i građana, u poslednjih 10 godina su državne i gradske vlasti razmišljale drugačije. One su otvarale fabrike. I nova radna mesta